Kad lazemo? da li kad…Ili…..

Ljudi lažu iz razloga što žele da se predstave kao neko ko može da uradi sve na svetu. Znači iz potrebe da se dokažu da su svemogući ili supermeni.

Dok u tu laž verujemo oni, postoji opasnost da obole od nekog poremećaja sad ne znam kako se to u psihijatriji zove, a nije ni važno. Meni bar nije.

Drugi lažu isto da su nešto što nisu ali ovi lažu jer žele da sakriju koliko mogu zbog raznih razloga. Neki su  da se od njih ne očekuje da nešto učine ili ne daj Bože pomognu. Njih mogu da razumem jer sta kad bi ih svi koji ga ili je znaju ocekivali da im on ili ona pomognu.

Živi ne bi ostali.

Ima u toj kategoriji i onih koji su sebični pa iz tog razloga kriju istinu o sebi.

Ili recimo da se predstavlja tako ženi koja se interesuje za njega. To razumem jer neće sponzorusu on hoće LJUBAV.

Poštujem.

U svakom slucaju ne mogu da verujem da mogu sebe pogledati u ogledalu bas zato što lažu. Sta li misle oni o onoj osobi koju ugledaju u odrazu ogledala.

Hm…

Ne smem više da mislim i analiziram nikoga jer ću poludeti po drugi put.

Neka im Bog svemogući da oprosti ja ne mogu nisam Bog. Ne mogu da shvatim ali verujem da imaju svoje razloge za to.

Volim istinu ma kakva ona bila.

Stradam zbog nje.

Nije mi zao.

Ne menjam se. .

Ništa me ne može promeniti.

Nisam slagala od šestog razreda osnovne škole nakon šamara od tate, čini mi se da mi i danas zvoni u glavi od toga.

Autor LutkaOdPorcelana 

Psihijatar ili Svestenik- ko je ovde lood :) ili mozda ja ipak

U sustini mi smo sve vec jedno drugom rekli.

Istersla sam se iz gaca ili bolje receno prevrnula kozu naopako.

Usli ste u mene, u moje misli, u sve moje pa i upoznali moju porodicu odnosno decu kroz duge detaljne razgovore.

Cudna mi je jedna stvar odnosno nije mi jasna.

Sestra moja svake nedelje ide na liturgije i tamo se ispovedi, pricesti i kaze predivno oseca nakon toga. 

Toliko mi je o tome pricala da sam se jedne nedelje i ja spremila da podjem sa njom.
Stajale smo u redu za ispovedanje. Svako se zadrzavao po minut dva, propustim sestru da iz gomile grehova nadjem neki za koji se iskreno kajem. 

Previru mi po glavi ali se ne kajem onako kako treba iz duse.
Pridjem svesteniku i on me pita sta sam zgresila i da,li sam se pokajala. 

Kazem da sam mnogo gresna, ali da se ne kajem jos uvek da sam svesna da nisam trebala, ali sam to ipak uradila. I da se jedino iskreno kajem zbog abortusa koji sam ucinila. I pocela sam da placem….. Utesio me je rekavsi da je to jedan od najvecih grehova i da pored ispovedanja i pokajanja treba da postim svakog ponedeljka jer je taj dan namenjen za taj greh.


Pocela je liturgija.

Moje prvo prisustvovanje tom svetom cinu.Otac Gojko je citao i objasnjavao neki odlomak iz Biblije, bio je skroz u belom i licio na andjela. Njegov osmeh i one tople oci kojima nas redom gleda dok objasnjava i tumaci znacenje tog iodlomka. Kao hipnotisana sam gledala u Oca Gojka i molila Boga da ne bude brzo kraj. Stale smo sad sestra i ja u red za pricest sa desne strane. U momentu sam se setila male Megi i Oca Ralfa iz knjige ” Ptice umiru pevajuci” 

Zacudih se i sama kako mi to pade na pamet i vec sam bila ispred Oca Gojka koji me je upitao za ime. Izgovorih…nesto je tiho ispricao nisam cula nista osim svog imena otvorila sam usta i primila sam pricest. I kazem sestri da mi se bas dopalo i da je neki neobjasnjiv osecaj u meni. 

Sledece nedelje opet i tako neka tri meseca redovno sam isla na liturgije. 

Sestra da oseti Duha Svetoga, a ja da gledam Oca Gojka.
Zaljubila sam se u svestenika. 

Ubrzo sam ga i pozvala stan da mi osvesta i nekako odlasci su poceli da mi bivaju sve tezi, tesko se budim ili pada kisa, a vec u to vreme sam pocela dolaziti doktore kod Vas i ispovedala se Vama. Psihoterapeut mi je zamenio duhovnika. 

Svestenik tvrdi da me molitva moze isceliti jer je velika moc molitve, a Vi govorite kako je to mozda nekome i pomoglo tj slucajno je neko isceljen bio i pre molitve pa su oni to vezali sa tim. 

Jedan mi prica jedno, drugi drugo…

Obojica mislite da ste u pravu, a ja se osecam ludo skroz…

Popricacemo mi jos…mnogo me toga zanima al se ne setim uvek sve da pitam sto bih htela..

Laku noc najbolji Doktore N.

nesto iz arhive iskopano 🙂 e svasta bas i ja pisem…..

Ko je ona?

Smisljala je ona razna imena ustvari USERNAMEove, na sajtovima svakojakim, i to je uglavnom zavisilo od raspolozenja trenutnog. Nekad bi se nazvala „uspesna-24“ zasto 24 pojma nemam, a ono uspesna verovatno da one neuspesne odmah distanciram,

Na nekom drugom sajtu bih se krstila u ne znam ni ja sta, ali najdraza mi je ostala do dan danas LutkaOdPorcelana koja je bila vrlo pricljiva i ostra na jeziku, samo nije imala petlju da ide dalje od prepiske. Odnosno, prvi poceci su bili jos u bolnici dok je boravila sa sinom i tako je ubijala vreme, meseci su prolazili.

Upoznala je jednog sa userom „baraba“ da li je imao neki broj ne znam, ali bi mu stajale tri 666 🙂 Pa je onda krenula redom, cak je i podstanara Taneta nasla na Urbae, a Tane brze bolje mi nasao posao u kuhinji nekog restorana gde je on bio pica majstor. I tako kao rodila se neka emocija…da li emocija ili samo hemija Bog ce ga znati, on mladji desetak godina, a Lutka tu negde oko 38 …taman se nasli…

Bio je ljubomoran kao pas, jednom prilikom sam ga zamolila da sa njegovog racunara se zakacim na sajt da nesto ne propustim, i on iskulira to sasvim nonsalantno, dok sam se ja zanosila u raznorazne price, on je motao dzoint, dobro smo se napusili.

Resim da se popnem u svoj stan, i taman se tad on nesto izdrndao ( uvek je bio takav napusen ) i nisam volela da bitisem na istom mestu gde i on ali sam kraj njega zavolela dzoint…

Popnem se gore i sednem za svoj sto, ukljucim se na sajt i nastavim prepisku taman sa jednim koji mi je onako posteno zagolicao mastu. Totalna mi se zbrka u glavi napravi jer vidim ide tekst kao da ja saljem poruku, ali sadrzina ocaj zivi, i jos ja cekam da mi stigne odgovor kojeg nema jer od mene samo pice poruke, sve gora od gore…

Citam i ne verujem ne znam po cemu se radi, koja je greska i u cemu je stvar.

Kako se popravlja???

Panikaaa!!!!!

Tekst koji sam „ja slala“ je glasio nekako ovako “ Sta hoces bre od mene ja imam dvoje dece i cerka mi je trudna, i ne zanimaju me muskarci ja sam u vezi sa svojim stanarom i njega volim, tebe pravim majmunom“….i bla bla bla….. ukapiram ja u cemu je fora.

Posvadjali smo se i ja sam resila na brzaka da odem, a nisam se izlogovala sa njegovog kompa i on je psihopata pratio u kom smeru ide prepiska mene i tog lika i zasro je sve.

Nedugo zatim nije mi vise bio podstanar iz vise razloga…..

Lutka je ostala i dalje od porcelana a imala je i jos par nikova sa kojima je proveravala tacnost svega onoga sto dobija u inbox, od raznih divnih momaka 🙂 cisto preventiva, zna se…

Verovatno zbog toga, mada ne mogu i necu da garantujem i nisam nikoga upoznala preko mreze, jer ne verujem ni sebi nakon toliko prepiski, a jos manje njima svima sa kojima sam bila u trostrukim prepiskama.

Ma da vam ne pricam….

Mozda sam nekad verovala u ljubav ali danas ne, i iskljuciva sam da nema ljubavi da je danas sve matemtika….

Ko jos koga danas voli, pa i brak je legalizacija prostitucije…Zena muzu da ***cke a on njoj celu platu, ili bar dobar deo 🙂

Na sta to vama lici , meni iksreno na legalizovanu prodaju sebe. Za odredjenu sumu novca, u zavisnosti od kolicine toliko je puta boli glava ili ne boli….

I ovo ce se nastaviti……….LOP

Kad neko prekorači granicu pristojnosti

Dam ja ponekad previše sebe nekim ljudima za koje smatram da su OK na prvi, drugi i treći pogled. Ispričam Boga oca o sebi i taj umesto da ukapira kako funkcionisem i sta me nervira jer sam bar pet puta naglasila i objasnila, ostrvi se ko divlja svinja na plen.

Jbt kažem da pišem i kreće serija onih najodvratnijih poruka rec po reč i onaj odvratni zvuk koji opominje da je nova poruka tu. Jedna misao u petnaest redova. I to njegova misao za koju me baš zabole.

Opomenem još nekoliko puta i ne vredi…redovi se nižu kao da nisam rekla da sam zauzeta i da mi smeta. Bar tri puta napisah da nisam za priču i on pametan napiše “ Pa ne pričaš “ nit je duhovito niti čemu bitno bar meni što se njemu ne spava i što je jedino moja malenkost budna i samim tim sam idealna za “ udavu „

E dragi moj dosadnjakovicu, lepo sam ti sve o sebi i rekla i ispisala. Nemoj da te djavo odnese da me kojim slučajem pozoveš i pitaš šta mi je. Tacno cu da pregrizem telefon. Pametnom jednom dosta, ja tebi milion puta i malo je.

Sa tupavima ne mogu sve i da hoću da komuniciram i zbog toga je moja blok lista prepuna raznoraznih poput tebe. Presipača iz šupljeg u prazno.

Zabole me baš levi lakat što ti imaš probleme. Ko ih danas nema? Nemoj da me smaraš sa nekog lažnog profila jer jedanaest godina visim po netu i prepoznajem na keca svaki falš profil.

Jebe mi se i kako se sad osećaš o posledicama si trebao da misliš na vreme.

Niti sam za jahanje, niti bi da jašem.

Laku noć…meni je lakše ispraznih se..eto po tvom savetu da skupim priče i izdam knjigu naći ćeš se i ti u njoj.

Bože cuvaj me od ovakvih, od ostalih ću sama nekako.

Ovako nekako nakon „pametnog “ razgovora..

Onih „jos pet minuta“….

Kad sam otvorila oci i pogledala na mobilni da vidim koliko jos mogu da spavam, samo sto me slog nije strefio. Tri sata sam u minusu. Bilo je pola jedan, a ja nisam do prodavnice stigla, kafu nisam popila, cerka je trebala vec decu da mi dovede, a ja se tek budim i kapiram da sam zakasnila za sve.

Onako nadrkana se uhvatim prvo za peglu da sinu spremim uniformu za praksu, i tog trenutak on bas ide u klonju gde je sinoc jos nestalo papira…Moja se nervoza pojacava, gornji deo ispeglan, kecelja i krpa i kapa gotove, znam da moram da trcim u prodavnicu kako znam i umem i odjednom BAMMMMM puce nesto, psujem vec naglas jbt pa kako da kupim drugu peglu, brze bolje dok je vruca pickaram i peglam pantalone…Sve mi se odjednom skupilo….Cerka zove bar pet puta i nadrkava mi zivac sve vise i vise

Odlazim u radnju i kupujem samo za sendvice i nemam nameru da kuvam bilo sta, niti imam od cega vise da kupim za jedan prosecan rucak.

Trceci se vracam iz prodavnice dok mi sin ide u susret, kaze nasao je neke pare pojesce pljeskavicu, a papira je bilo taman za njega. Pozovem cerku da mi kaze gde gori i da mi da bar pola sata da dodjem k sebi…..

Hvatam se za telefon da okrenem doktora da otkazem termin jer niti sam overila knjizicu, niti sam uzela uput, niti sa ovakvim stomakom mogu da stignem do njega. Telefon mu zvoni ali se on ne javlja, pa naravno kad je vec dva sata i petnaest minuta,a kako sutra da mu javim kad nije cetvrtkom u toj oradinaciji…..Ludim…. Znaci em necu otici i jos necu uspeti na vreme da se javim i pomerim termin, ali Boze moj, desava mi se prvi put kad je on u pitanju.

Mozda je i dobro sto je sve ovako ispalo, jer ne znam sta bih pametno imala za reci…Da zderem ko stoka, da sam poremetila spavanje, da sam nekako blago depresivna i da me sve nervira uglavnom.

Ne zelim ovakva nikakva da odem kod njega, zelim sa nekim lepim vestima, i da onu cokoladu after ejt koju je navikao da mu donosim pojeli juce za Bozic, e bar da su je pojeli nego samo naceli…Ma ne da mi se da odem sutra, sudbina je tako odlucila…

Nisam raspolozena za njegova pitanja i ispitivanja mene, gde sam zatajila i u cemu je kvar, ne mogu. Ne mogu jer ne znam…ne mogu da ga pustim da me analizira jer ce izvaliti gde je eror i kad mi saspe u facu ja cu se rasplakati i razmuljati ono malo sminke sto bih stavila, i to ne strucno jer su mi deca negde „sakrila“ cetkicu i to jedinu za nanosenje senke….

Ufff kazu kako ti pocne godina tako ce ti cela ici…

Pa pravo da vam kazem jedva cekam da ispratim ovu 2020. koja samo sto je stigla, ovakva kakva je nije morala ni da dodje…..

Previse mi je svega, i niceg dovoljno…..

Bacene misli i to jutra jednog….

Dobro jutro..tacno je jos malo pa podne….ovo su ti dani koje volim, kad ne moram da skacem iz kreveta i trcim na tri strane istovremeno, pijuci kafu kao za vrat da je sipam, pa se ni ne secam da sam je popila, a o uzivanju uz prvu jutarnju od 2,5dl nema reci….Danas je to meracenje, sve lagano.Znam da me danas ceka milion stvari da uradim sto zenskih poslova sto muskih , ali ne zurim, nece se to nista bez mene zavrsiti pa neka ceka, nemam nameru da trcim kao brzopotezni konj….Malo uzivanja sam zasluzila i ja, ipak sam bila dobra preko nedelje..


Recimo da je i taj carobni napitak KAFA jutarnja, moj ritual godinama unazad koji obavljam sama, i ne znam kako bi se tu uklopio neko da mi pravi drustvo, ono kao romantika pa zajednicka kafa….pa razgovaras…ma neee…ja uz prvu kafu cutim, ne pricam, ne znam ni ko sam ni gde sam, sat vremena prvih u toku dana je rezervisano samo za mene, i nema tu mesta da mi se neko uvuce u to moje nesto sveto, i sad dok pisem razmisljam da li sam jedino ja toliko samoziva i sebicna sto se jutra tice ili ima jos takvih na ovom svetu?
Mogla bi da delim to vreme samo sa nekim ko je kao ja, cutanje i cutanje uz kafu i obavezno ne spominjanje jutarnjeg sexa, jer bi mu kafa po sred lica zavrsila sekundarno…

Izgleda su me godine napravile malo vise samozivom ….Ili mi te zejadnicke kafe jutarnje nisu ostale u nekom secanju dok ih ne zelim …


Znam ja da bi bilo lepo imati nekog kraj sebe, sto se teorije tice sve znam za deset, ali praksa mi nije jaca strana….Divim se i cudim istovremeno jednoj zeni, kako ona ali bas iz duse prizeljkuje cetvrtog muza da nadje i da deli sve sa njim, ja se njoj divim svega mi, i neka je sa srecom i daj Boze da ga sto pre sretne i bude srecna sa njim, divim joj se jer to znaci da nije sebicna kao ja i da bi ona podelila te jutarnje sate sa nekim, a ja ne mogu….

Probala sam relativno skoro, ma da ja se budim da bi sa njim pila kafu jer on voli zajednicku kafu em ustanem tad sat vremena ranije, znaci silujem sebe, a onda jos i moram da slusam sta mi se prica…a u pozadini, naravno jer je musko tu, idu vesti sa TV i mesaju mi se glasovi i zvukovi….Samo mi raste pritisak, i to evo odokativnom metodom maximalno kod mene moze da traje nekih destak dana dok ne popizdim ne izvristim…I dok doticni ne ukapira da nam je to poslednja zaejdnicka kafa uopste…. Nateram ga da sam oseti kako nismo jedno za drugo da barem skinem krivicu sa sebe, ne mogu da ja to kazem pa makar se kidala ko zna dokle…a zamisli da nadjem nekog koji bi se pravio lud da ne kapira, i sta onda….e, nema eksperimentisanja vise…a ovo relativno skoro bese bar pre tri godine…i od tad apstinencija…..i takoooo

i jos kad mi sabajle kaze da sam lepa….ma dajjjj….odmah znam sta `oce


Dobro jutro .. — осећа се поспано.

Sećam se…

Sećam se raznih stvari i doživljaja i ne znam šta prvo da pišem. Da li o ljubavi ili o patnji..možda o školi…ne znam..Volela bih da mi pomognete da mi samo date neki znak o čemu bi voleli da čitate i šta je to što bi da saznate o meni.

Lakše mi je da se kroz pisanje predstavim nego šturo da odgovaram na postavljena pitanja. To zapravo i ne volim i naravno izbegavam. Uvek sama kazem više nego kad me ispituju.

Obožavala sam osamdesete i moje malo društvence iz solitera. Miru,Gocu,Zoricu,Žuću,Gocu i Vericu. Odlično smo se slagale u svemu.

Kod mene kući smo išle da se igramo svega i svačega kad sestra i mama nisu bile kod kuće. Išle smo i kod Zorice i sećam se mada ni dan danas ne znam zašto su fiksni telefon držali u ormanu. Kod Goce smo išli kad nam u ljubavi nije išlo pa malo drpimo rakije njenog tate. E sa,tom Gordanom koja je završila u manastiru najviše uspomena imam. Bila je dete iz alholičarske porodice koja se raspala kad je majka nestala bez traga i glasa. Osećala sam da trebam biti uz nju iako ni moja porodica nije ostala cela ali smo se dopunjavale. Kad ona dodje kod mene uživa da priča sa mojom mamom i obrnuto. Ja sam kod nje sa njenim tatom. A nisu valjali ni jedno.

Prešla sam sa 12 godina da živim kod tate. Ispočetka je bilo vrlo čudno i pomalo naporno. Otac mi je radio u DB-u i bio je prilično zategnut tip.Vremenom se i on opustio i lepo smo se slagali.

Nerviralo ga je to što sam mu sve pričala šta mi se dešava i vremenom sam izgubila želju da baš sve pričam. Mada je s vremenom on počeo da ispituje iz straha da nešto krijem ili je to bila posledica posla njegovog i te prateće službe. Osetila sam to u nekoliko primera.

Jednom je sestru i mene poveo na more iako nije voleo letovanja ali eto da nama učini i preselo mu je isto kao i kad smo sami nas dvoje otišli na Zlatibor gde sam se ja zaljubila u nekog Dzevada Mujkanovića fudbalera iz Cavtata koji mi je u ljubavnom pismu rekao da njegov brat kaže da sam mu ja najružnija cura koju je imao. No, to nije bila prepreka da me nekoliko godina kasnije pozove i kaže da,je u Nišu u vojsci i da bi bilo lepo da se vidimo, što mi nije bilo na kraj pameti, jer sam uveliko bila zacopana u svog sada već bivšeg muža ( kamo sreće da se nisam ni udala za njega.

Nastaviću o toj svojoj najvećoj neuspeloj ljubavi jer trenutno ne mogu da pišem u ovom položaju jer su me sa obe strane stisli unučici 🙂 uskoro nastavak o tom konobaru i tom fatalnom susretu u piceriji „Kortina“ u Beogradskoj ulici blizu Pravnog fakulteta…Zvao se Jasmin.

Ne volim sto sa ovakvim mislima legnem da spavam

Ne zelim da pisem. Ne zelim nista veceras.Ne zelim vise da razmisljam osecam se jako umorno….
Noc je duboka i crna za mene najcrnja ikad. Gde sam nacinila i koliki greh da me ovaj stepen nesrece ovako dugo prati? Ne smem vise da se usudim poradovati se bilo cemu jer se u poslednjem casu mom osmehu pocne rugati zla sreca nazovimo je nesreca. Isceri svoje zube i gleda me u lice i oci i onako bez glasa ja je cujem kako vice NECES NI OVAJ PUT BITI SRECNA.
Toliko mi se naruga da mi pokvari dan i nedelju ma ceo mesec… onda previjam rane i taman kad zacelim ponovo se pojavi sreca da mi da neki razlog da se radujem i da verujem da je bolje biti srecan i kratko nego nesrecan ceo zivot.
I to vec traje dovoljno dugo da ja pucam. Vode rat sreca i nesreca preko mene.
Koja ce vise da me obuzme to je njima jedino vazno. Sreca zeli da budem srecna i stalno mi se vraca ali je ova zloslutna zla sreca tj nesreca uvek saplete i spotakne pred sam cilj pred ispunjenje.
I ova sad za mene najmracnija noc ikad pokusava da mi se mrsti pred ocima i zacrni sve sto pogledam samo ne dam se ja.
Znam da je sreca tu negde i da ceka na mene i naucih da u svakoj nesreci ima pomalo i srece…
Sudbino moja prokleta…. Dokle vise sestro slatka?? Dokle??
Ajde ti produzi dalje ja zaista vise nemam snage. Ostajem ovde i sescu i cekacu. Neka me nadju kome vise trebam sreci ili nesreci.
Meni je tako vise svejedno.
Samo neka me ne lomi… nek ne razbija…

autor LOP

Kad muskarci krenu da plate ljubav ili seks



Muškarci ne idu da bi na takvom mestu imali sex,
idu da bi se bar za vreme provedeno u društvu žene koja prodaje ljubav, osećali kao Bogovi i uživali su u ulozi posebnog i baš dobrodoslog u tu sobu koja na ljubav miriše.

Ne, ne pričam o odlasku kod prostitutke već o vremenu koje on provodi u društvu žene koja uživa u igri zavođenja i zaista je uživala u toj ulozi svaki put kad je videla da i zavodnik ili zaveden uživa u toj igri.

Seks kao seks ga je doveo tu do nje i možda ludacka potreba da se isprazni, medjutim..onog trenutka kada bi se ona pojavila na vratima sobe za prodaju ljubavi i kad bi im se oči na trenutak srele, sve bi poprimilo totalno drugi smisao.

Želeo je da joj ispriča svoju priču o tome kako je moguće da niko ne želi da ga razume ni žena ni šef, deca pogotovo. Dok je pričao samo ga je pažljivo slušala i davala mu onaj osećaj važnosti koji mu je tako očajnički bio potreban.

Neretko su odlazili bez usluge po koju su došli ali raspoloženi za novi susret i gotovo ista stvar se ponavljala sa svakim novim danom i novim muskarcem.

Zatim je to sve više ličilo da ima nekoliko ljubavnika sa kojima čak nije uvek od kafe dalje ni otišlo.

Uživala je u igri zavođenja ….

Samo jedna situacija recimo dosao je momak da plati za uslugu

Skuvala je kafu i spontano pocela da se raspituje o njemu i njegovom očekivanju
Bio je napet, ali ga je uspela opustiti do te mere da je neprekidno pričao kako ga je devojka ostavila i da je ljut i da je to i razlog za njegov dolazak.

Pošto ga je pažljivo slušala i davala mu onaj osećaj važnosti koji mu je tako očajnički bio potreban, dala mu je par tajni o ženama i rekla mu gde je grešio..
Par dana kasnije je pozvao da kaze da se pomirio sa devojkom i da zeli da casti tim povodom…

nastavice se…..

Loš dan

Ne zelim da pisem. Ne zelim nista veceras.
Noc je duboka i crna za mene najcrnja ikad. Gde sam nacinila i koliki greh da me ovaj stepen nesrece ovako dugo prati? Ne smem vise da se usudim poradovati se bilo cemu jer se u poslednjem casu mom osmehu pocne rugati zla sreca nazovimo je nesreca. Isceri svoje zube i gleda me u lice i oci i onako bez glasa ja je cujem kako vice NECES NI OVAJ PUT BITI SRECNA.
Toliko mi se naruga da mi pokvari dan i nedelju ma ceo mesec… onda previjam rane i taman kad zacelim ponovo se pojavi sreca da mi da neki razlog da se radujem i da verujem da je bolje biti srecan i kratko nego nesrecan ceo zivot.
I to vec traje dovoljno dugo da ja pucam. Vode rat sreca i nesreca preko mene.
Koja ce vise da me obuzme to je njima jedino vazno. Sreca zeli da budem srecna i stalno mi se vraca ali je ova zloslutna zla sreca tj nesreca uvek saplete i spotakne pred sam cilj pred ispunjenje.
I ova sad za mene najmracnija noc ikad pokusava da mi se mrsti pred ocima i zacrni sve sto pogledam samo ne dam se ja.
Znam da je sreca tu negde i da ceka na mene i naucih da u svakoj nesreci ima pomalo i srece…
Sudbino moja prokleta…. Dokle vise sestro slatka?? Dokle??
Ajde ti produzi dalje ja zaista vise nemam snage. Ostajem ovde i sescu i cekacu. Neka me nadju kome vise trebam sreci ili nesreci.
Meni je tako vise svejedno.
Samo neka me ne lomi… nek ne razbija…

autor LOP

Kad se naviknes na nekog ko ume da slusa i razume

Dragi moj najdrazi doktore,

Opet mi se prica sa Vama o necemu sto mi uooste nije jasno.
Ne mogu sama sebe da desifrujem.
Vratilo mi se ono moje iz mladosti ( mozda zbog klimaksa )

da se lako zaljubim “ ali ovaj put su u pitanju ljudi koje nisam licno upoznala,

vec kroz citanje onoga sto pisu po svojim zidovima na fejsu, u izrazavanje njihovo i iskazivanje emocije kroz pisanje…
Ne,ne bude mi sexualnu zelju vec dobijem toliko jako osecanje predanosti tom muskarcu, da prosto nemam granicu u iskazivanju svojih osecaja i to traje tri dana i onda….puff nista…ravnodusnost…onda iskoci neki drugi i opet isto sve…ispocetka kao i sa prethodnim…

Ne znam sta hocu, zelim i cemu da se nadam.
Znam…emocionalno nezrela…
Hladim se i kad vidim da me hoce taj neki…i kad me coolira isto je….
Jedino sto me drzi je jos uvek ta bliskost sa Vama i toliko mi nedostaju,

razgovori nasi svakodnevni da sam pocela da pisem kao sto bi Vam usmeno sve ispricala ..
Nedostaje mi Vas zainteresovani pogled kao znak da me pazljivo slusate…
Nedostaje mi da cujem sta bi Vi sad na ovo sve rekli?
Sigurno bi me prekinuli pitanjem:
“ Jesam li prestala da grickam cips i rekli bi da se primecuje vec napredak..
Koliko mi znaci Vasa podrska u ovom vremenu…

Cini mi se da cu da upadnem tj da sam blizu manije, ali to cete primetiti kad se vidimo 18og oktobra.

Uzasno je sto se sad vidjamo na tri messca, malo mi jeeeee.
Trebam vise….
Ufff..puci ce mi dusa doco moj…
Reci cu Vam sigurno do kog sam zakljucka dosla.
Jedino ko me voli ovakvu kakva sam i prihvata me bas ovakvu ste Vi.
Jedini muskarac o kome cu dozivotno pisati, misliti i vidjati se povremeno ste Vi
Eto… nema problema…
Ostacu zaljubljena u Vas zauvek…i u ovom ljudskom, a i u onom Bozanskom svetu,

jer ste me jedino Vi pazili kao niko na svetu.
Dobrooooo….

Sevnuo mi je Vas zabrinuti pogled pred ocima…znam sve znam….otici cu ranije u krevet..

Vidimo se uskoro…

Svraticu u utotak jer idem na neki test, i taman da Vas pitam nesto… vrlo je vazno tice se moje porodice…..

iz arhive iskopano….

PROMENA PSIHIJATRA UVEK DOBRO DODJE, BAR U MOM SLUCAJU

Cekaonica u dnevnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Beogradu bila je gotovo prazna, par stolica na par metara udaljenosti i mir. Neverovatan mir, koji su dvojica muskaraca remetila svojim nasumicnim setanjama ni sami ne znajuci na koja vrata zele da udju. Pa drzi za jednu kvaku, pa onda na suprotnu stranu za drugu kvaku, otvaraju i zatvaraju kao muve bez glave. Ne zna se koji je lepsi od kog. Mada ludi sto posto, ili nisu popili terapiju kao ostali koji su mirno sedeli po sobicama i ispijali kafe i pusili, kao da su u nekom dobrom kaficu cak su i muziku pustili.

Ova dvojica ne znaju sta ce od sebe, i rekoh sestri onako tiho „Vidis li ti ovo, lepi kao lutke, al sta danasnji zivot ucini ljudima, i svi ti stresovi pa to je haos stvarno“Kazem sestri da bih volela da budem u delu gde je ovaj u ljubicastoj kosulji, visok i u nekoj ljubicastoj kosulji, a crna poduza kosa padala je do kragne, nonsalantno je prolazio rukom kroz kosu i poceo da razgleda po cekaonici nekim sumanutim pogledom.

Sestra me nesto upita u tom trenutku i pogledah je ne bih li ispratila to neodlozno sto mora bas tad da mi isprica (besnela sam) Nisam primetila gde je nestao onaj fejk u ljubicastoj sulji, i smorila sam se. Cekanje je potrajalo, a sestra i ja bez ikakvog zakazivanja cekamo da nas neko prozove ne znajuci da to tamo tako ne i de, ali ja sam zakazala kod nekog doktora online i sa puno prava cekam svoj termin. Medjutim, taj kod koga sam ja nasumice izabrala da odem na razgovor je inace profesor tog odeljenja, kojem je mene greskom sestra glavna uvela u ordinaciju. misleci da sam ja neka zakazana zena koju su tog dana ocekivali da dodje.

Medjutim nije kome je namenjeno nego kome je sudjeno. Udjem i sednem spram debelog namrgodjenog profe i razmisljam u sebi da li sam mogla grdjeg da izaberem. Gledam ja njega, gleda on mene, a ja se nasminkala kao lutka, i odjednom on me presece ostrim glasom dok mi je govorio da ne moze bolnica tek tako da se menja i da ja moram da idem tamo gde sam i do sad isla. Prvo sam se osmehnula, pa zavrtela glavom, a onda i ja glasno i jasno rekla da imam prava da biram kod koga cu i kod koga necu da se lecim, i uostalom ako me nece, ja se necu nigde vise obratiti za pomoc, jer je grad ionako prepun ludaka koji setaju bez terapije, kao ona dvojica pacijenata iz cekaonice, i da bi i oni mogli malo da povedu racuna o svojim pacijentima. Krenem da ustanem sa svim mojim papirima, i onda se oglasi glavna sestra koja je stajala svo vreme tu, sigurno razmisljajuci kako da se vadi jer je greskom uvela mene, a ne ocekivanu zenu koja se nije ni pojavila.

Rece ona, “ Profesoreeeeeee. pa vidite kako je slatka, pa ona ce nama da osvezi odeljenje, pa dajte da je primimo, pa Profesoooreeeeee , vadi se sestra samo tako. Profa cuti, pa se osmehnu i rece joj “ Vodite je kod N“

Onda sam izasla ponovo u cekaonicu, i kako je dugo cekano da me neko prozove odem do pusionice da sa mojima popusim jednu, a usput sam dobila i kafu. Nepotraja to moje uzivanje dugo, dodje moja sestra da me zove da se javim u neku ordinaciju da doktorka treba da mi uzme anamnezu. Smorila sam se ziva. Kao da sam na polaganju ispita, ili igre istine ….Pitanje za pitanjem i nikad kraj.

Opet cekaonica i sad se ceka da me prozove moj ordinirajuci lekar, kome me je prebacio profa, jer je mislio da to tako treba sa nama koji dodjemo bez preporuke. Jbt treba ti i preporuka za psihijatra, ludilo stvarno.

Zacuh glas muski kako me proziva, obuze me mala trema jer ne znam kako cu se prvi put osecati sa nekim koga ne znam , a kome treba sve sto me muci da ispricam, uhvatih se za kvaku i zakoracih, spustenog pogleda dajuci sebi na vremenu da se nekako priberem i kazem dobar dan.

Stala sam kao ukopana jer je moj doktor bio niko drugi nego lik u ljubicastoj kosulji…..Posmatrao je svaki moj pokret, a mene je uhvatio ludacki napad smeha koji nisam mogla da zaustavim i sto sam vise sebi govorila da treba da stanem i da nije kulturno, smeh je bio sve glasniji i sve zarazniji…nisam normalna….Izgovorio je sa kotrljajucim r moje ime, pokazao rukom gde da sednem i predstavio se kao moj doktor, sela sam a milion zmaraca mi je prolazilo telom, a imala sam osecaj kao da sedim na iglama, i jedva se zaustavih sa smehom i klimnuh samo glavom, promrmljah da mi je drago.

Tesko meni pomislila sam, kako cu njemu moci da pricam svoje probleme, njemu koji mi se svidja, sad bi ja da ostavim utisak kao da mi nista ne fali, ali sipak….nece da moze……studirao me i dalje…cuteci…mrtav ozbiljan

Grlo mi se osusilo sasvim imala sam osecaj da cu se onesvestiti…

Rekao je dok je ustajao od stola da ce da mi uradi test refleksa i objasnio i kako. Mantalo mi se u glavi. Trebalo je da stane meni sa leve strane i da svoj dlan stavi ispod mog, i onog trena kad ga neocekivano izmakne moja ruka treba da padne. Ali, ja sam se ziva ukocila od njegove blizine i moja je ruka ostala u istom polozaju. Ponovili smo jos jednom, pa jos jednom i onda je verovatno shvatio o cemu se radi, pa je seo ponovo za sto i prepisao mi lek neki protiv ukocenosti, koji sam naravno pila iako nije bilo potrebe, ali nisam smela da mu kazem sta je izazvao u meni. Kako bih mu to i rekla, bolje da cutim i gutam mendilex…..Zapravo razlog moje ukocenosti je bio on sam, ali nije ni slutio, ili ako jeste vrlo je profesionalno to sakrio.

I taman da izadjem on me zaustavi pitanjem da mu kazem cemu sam se onako slatko smejala kad sam usla u ordinaciju i da li je on mozda meni bio toliko smesan, bas ga zivo zanima, Pocrveneh u sekundi i rekoh da stvarno to ne mogu da mu kazem i resena da izadjem, cujem ponovo njegov glas i kotrljajuce r u mom imenu dok je govorio “ Pa kako mislite da saradjujemo ako mi takvu stvar ne mozete reci, kako cete tek ostalo da mi pricate.“?

Doktore molim Vas necemo sad o tome, reci cu Vam drugi put, on poce da gricka hemijsku i pogledom me pita isto to samo bez reci…..

Kao iz topa ispalih bez uzimanja vazduha

Jel hocete da znate cemu, e pa reci cu Vam, smejala sam se jer sam u cekaonici mislila da ste jedan od nas i mnogo ste mi se svideli cak sam bila i srecna sto cu imati dobro drustvo u pusionici, a ono kad sam usla ugledam Vas kao mog doktora, e samo da se jos u zapisnik doda, da ste mi se svideli kao ludak, a ne kao doktor, da ne bude posle da se ja lozim na titule doktore. Eto rekla sam, jel mogu sad da idem.

Nasmesio se jedva vidljivo i progovorio krajnje ozbiljno da cemo ispratiti to sa mendelexom jer mu se cini da za to nece biti potrebe….

Smejala sam se do pola puta ka kuci, jer sam ista kao sve one lujke koje sam pre slusala da su zaljubljene u svoje doktore i rugala se ruga pa postala druga…..

nastavice se….




Nov stan i „nov“ zivot

Stigli smo ispred jednog ogromnog solitera gde treba da pocnemo da zivimo na sedamnaestom spratu, odakle pogledas i vidis da su ljudi mali kao mravi.

Secam se tog dana, soliter je imao dvadeset i jedan sprat, a liftovi nisu radili ni na jednoj vertikali. Generalno i masovno useljavanje je pocelo i gomila oznojanih i besnih ljudi teglili su svoje regale i ostale stvari peske uz stepenice u zavisnosti na kom su spratu bili. Videla sam po tatinom izrazu lica da nije bas srecan, jer je trebalo sve to poneti na sedamnaesti sprat i to uz sve one nezgodne krivine na stepenicama. Da bi mi bilo lakse, smestila sam se u plakar koji su nosili on i jos neki covek, ne secam se ko. Znam da nije smeo da zakuka tati da ja izadjem, jer ko sme njegovu mezimicu da nazove teretom. Ko? Osim njegove zene, i moje majke.

Stan je bio lep. Cim se udje lep kockasti hodnik, iz koga vrata koja su ispred vode u dnevnu sobu, levo iz hodnika se ide u kuhinju, a iz kuhinje „harmonika“ vrata pa u trpezariju koja je imala svoju terasicu.Iz trpezarije si ako skrenes desno ulazi o dnevnu sobu koja je isto imala svoju veliku terasu, a iz dnevne sobe onda se vratis u kockasti hodnik u kome su postojala i jedna jos staklena vrata koja su vodila u mali hodnik sa cije leve strane su se nalazile dve spavace sobe koje su imale jednu terasu, s tim sto je iz sestrine i moje sobe postojao izlaz na nju, a iz mamine i tatine si mogao da je gledas samo kroz prozor. Na njoj nam nije mama dala da se igramo jer je visoko i bila je u strahu da ne padnemo ne da Boze. I da u nastavku tog malog hodnika sa spavacim sobama bilo je kupatilo, a wc je bio odvoje u onom prvom kockastom hodniku.

Secam se kako je moja debela baba Rada uvek govorila da nikad vise nece doci kod nas jer joj je uzan wc i jedva da moze da se okrene u njemu, meni je to bilo smesno, a u istom tom wc sam jurila strina Jelu da me pusti da joj vidim……da napravim razliku izmedju gradske i seoske pi*** svuda je to posle pricala kao foru, ali nije bila fora, stvarno sam mislila da ima razlike.

Mama je naravno upoznala obe komsinice na spratu i brze bolje postale su prave poselare, svako jutro ispijanje kafe, ponasale su se kao da muzeve nisu imale. Iz ove perspektive dok sad pisem i secam se detalja, teta Beba je do kasno uvece ostajala kod nas, da saceka da cika Gole zaspi kako ne bi morala da mu da….Naravno tako je i moja mama izbegavala da da tati, izgleda se na spratu *ebala jedinu uciteljica Maja.

Naime uciteljica Maja i njen muz cika Veljko su imali dve prelepe cerke i bili su stvarno porodica za pozeleti.

Beba i cika Gole su imali cerku i sina ( nevaspitaniju decu srela nisam ) i sa njima se nisam ja druzila.

Tata i mama su sestri i meni za sobu kupili drvene krevete sa dusecima i dobile smo po radni sto svaka, jer sam ja tog septembra `77 god trebala da podjem u prvi razred osnovne skole.

Na sastanku u skoli citali su koje dete ide kod koje uciteljice, a ja sam gledala kakve su i razmisljala da moja mama mene laze kad je rekla da su uciteljice lepe, mlade i dobre.

Jedna je imala narandzastu kosu i akiak cizme zute ….Matora i zborana,a iskezila se uzas jedan.

Drugoj se secam imena Bojana se zvala, imala je na paz osisisanu plavu kosu, ali kad joj pogledas lice prvo ugledas ogroman nos sa sve mladezom velikim, ista kao vestice iz bajki….

Treca (ona koja je meni zapala ) bila je stara i ruzna, crnu kosu je imala cupavu neku, nosila je naocare i stiskala svoja tanka usta, zila na vratu bi joj iskocila kad god je nesto vazno htela da kaze. Imala je jednu kracu nogu na kojoj je nosila cipelu sa vecom potpeticom, ali je svejedno opet copala, i uzasno mi je bila gadna. Pocela sam na sav glas da placem ka kuci dok sam se vracala sa mamom i rekla joj da necu u skolu i da mi je uciteljica odvratna i da idem kod moje babe ja u skolu necu i tacka.

Pogleda me majka, pa se nasmeje i kaze “ Joj seronjo sto si ti glupa!“Pa to je super sto nosi naocare i sto je copava. Zamisli da nesto uradis kako ne treba i pogresno napises, pa ona ne vidi to jer je corava, a ako zaseres nesto mozes da pobegnes, jer ona copava ne moze da te stigne…Do kuce smo cutale.

Cim sam videla tatu u dnevnoj sobi on me je sa sirokim osmehom pitao kakva je uciteljica i ja sam mu rekla super je. Trazio je da mu ispricam kako ja to znam vec da je ona super. jel mlada i lepa, pitao me je. Nasmejala sam se i rekla da je ruzna, copava i corava i da je bas zato super, i da jedva cekam da pocne skola da isprobam sve sto mi je mama rekla. Zacula sam samo tatu kako kaze mami „Ljiljanaaaaa“

Svadje izmedju mame i tate su postale deo svakodnevnice. Sestra se povukla u sebe, a ja sam po ceo dan igrala lastis sa novim drugaricama i ulazile smo u kucu tek kad se zacuje sa svih prozora „Ajdeeeee decoooo, sad ce crtani „

Znalo se nekad vikendom da nas tata odvede sve na rucak, pa cak i na rajac, na neka ogavna crevca na zaru, ali crevca nisu bila najgori deo, ono najgore je pocinjalo u kolima na putu ka kuci, kad je mama zapocinjala svadju sa tatom i to predamnom i sestrom kao da nismo tu. Briga je nju bilo da li to i kakve posledice ostavlja na decu, na kraju i rodila nas je da ne bi isla vise u srednju skolu, a koristila kao mamac za brak. Uspela je u tome, ali takvi brakovi ne opstaju. Iako je tata sve do svoje smrti obozavao mamu (bivsu zenu) nije bilo dovoljno da taj brak uspe…

nastavice se…..

Zbog čega dolazi do besa i šta ga to budi u nama?

ZBIR PRIGUŠENIH EMOCIJA KOJE NE POKAZUJEMO U NAMA STOJE DUGO SKRIVANE SE U JEDNOM TRENUTKU PRETVORE U BES!
Bilo da,je reč o tugi ili tuzi, bilo sreća be iskazana, bilo ljutnja ne izgovorena, bilo ljubav koju krijemo iz straha nekog, pa i sam strah, i povredjenost skrivana sve to se pretvara u jedno u BES.
To znači da svoje emocije treba otvoreno pokazivati i na taj način se poštedeti besa.
Naravno, trebalo bi.
Koliko nas to radi zapravo? Ja samo bes imam samo ne znam koja ga je to emocija izazvala. Šta je to što ja ne pokazujem? Nemam pojma stvarno, ali ću pokušati da proniknem u taj deo sebe.
Mada trenutno nisam za to spremna, jer me odjednom spopala tuga.
Jurim ovo oko sajta jurim pare i opteretila sam se, a ustvari bežim i krijem tugu koja me je opkolila sa svih strana. I mozak i dušu i srce i dah mi uzima.
Danima slušam unuku koja mi traži nekog jednoroga da joj kupim,uporna je do besvesti da me navede da joj obećam, a ja još upornija u izbegavanju obećanja.
Ne mogu obećati što ne mogu ispuniti.
Pita me “ Baba, jel imaš pare da mi kupiš jednoroga? A baba čuti i pravi se i luda I gluva.
Naravno da nemam. Od nešto malo manje od hiljadarke hranim nju i sina. Nedovoljno ali nešto se pojede.
Nisu deca besna. Raduju se poklonima za Novu godinu, verovatno i sin očekuje odnosno priželjkuje neko iznenadjenje..
Cerki i sinu sam dala,po što dinara jer su Materice danas.
Bitno je da je pažnja.
Razumeju ovi moji. Unuka ne razume u pet godina. Ne vredi, pokusala sam da objasnim i da se odbranim od onog užasnog za izgovoriti “ nemam“
Verujem da Bog postoji i verujem da će mi pomoći da bar jednom godišnje obradujem svoju unuku moju mezimicu. Nemamo jelku, kad odemo u prodavnicu ona skače od sreće kad vidi balone.
Jebem ti sajt i sve moje priče kad će me tuga ubiti, kao i ova suza koja se kotrlja do usana. Stiže je i druga.
Teško jeste, ali će se preživeti i to
„Nemam“
Nisam ni ja sve imala u životu ali jelku i poklone jesam.
Eto…I ovo sam ja….i ja plačem

Zbog ovakvih sam danas ovakva! Nepoverljiv, hladna i užasna.

Besna sam zbog ispovesti jedne trudnice!
Obrati mi se u porukama devojka koja je trudna i koja je ostavljena od oca bebe koja je na,putu. Resio „tata“ da pobegne i još joj poručio da se snađe sama i da njega to ne zanima.
Pedercina obična. Toliko sam besna jer je iz priče čujem koristio tu svoju devojku za pare i razne druge gluposti.
PRVO DRAGE MOJE DEVOJKE I ŽENE
Nikad ne smete da zaboravite koliko ste vredne i pažnje i ljubavi muškarca kojeg volite i koji voli vas. Ako se dogodi da te neće iz bilo kog razloga onda vam preostaje samo da ga dobro iznapusavate da vam sutra ne bude žao. Nije vas majka našla na đubrištu da bi se neki šiljkoran praznio na vama u bilo kom smislu
Vi vredite i zato ste i rodjene kao žene.
I nikad ne zaboravite da ste vi one koje birate. Što znači da nije sva krivica u muškarcima nešto je i do nas. Na kraju svake ovakve veze, mi smo besne na sebe i zato mislimo da smo ljute na njih. Nismo. Samo se to tako čini. Jel te neće? Ne mora! JEDAN SE OTEGAO DRUGI SE PROTEGAO tako naše babe govoriše. Zapamtite da čak i kad imate dete ili decu više vredite. I da svaki sledeći ako voli vas moraće da prihvati i brigu oko vaše dece, zajednički ćete to raditi. U dvoje je sve lepše. Otac je onaj koji odgaji dete, ne donator “ tekućine života “ Zato gore glavu i da im ja,poručim nek se teraju u tri q*** krasna.
PORUKA ZA OVOG “ HRABROG TATU “ KOJI JE REŠIO DA BEŽI.
Možeš bežati gde god hoćeš i nikad od sebe pobeći nećeš moći.

Kad tad stići će ti ovaj greh na naplatu!!! Kad tad. Zapamti.

Sad dobro procitaj ovo što ja tebi poručujem u ime D. Neće ti više davati ni vode a kamoli novac i vreme. Ljubav će da da onome koji nju bude poštovao i voleo. Ti si običan seronja kojem bih volela sve u to “ lice“ da kažem u njeno ime.
Pizdo jedna ljigava,
Misliš li da si ti taj oko koga se svet vrti. E q*** niti svet, a ni D više. Sad si prepušten sam sebi i svojoj sudbini.Osrarices sam i jadan.
Čak te ni dete koje nisi hteo da sačekaš neće pogledati jer će imati OCA koji ga je povijao još dok je bio beba.
Ona još nije svesna koliko je srećna što si joj se skinuo sa kičme.
Što se para tiče za njih može da kupi i boljeg i emotivnijeg, ali takvi se dogode be prodaju se.
Jadniče smrdljivi i bruko muškog roda SRAM TE BILO I PROKLET DA SI OD SAD NA MOJU DUŠU GREH NEK IDE. Takve kao što si mnogim sa nulom. Nula i jesi. Da imaš zlatan q*** a nemaš nećeš više videti ni D ni žutu banku.
Radi magarče pa zaradi. Žena da te izdržava??? Ok ako je trenutno frka ali ako to umeš da čekaš.
Srećan si što ne znam ko si ali ako D bude htela da ti da moj profil javi se. Mada nećeš picka si.
To što je D bila ljubomorna nije njena losa narav niti preterana ljubav, već ono što si ti u njoj probudio svojim ponašanjem.
Želim ti u životu da te nauče žene kako se sa njima ne postupa odnosno da nađeš neku koja je ista kao ti i isto ti toliko suza želim koliko je D zbog tebe isplakala.
Trudnu ženu ostavljaš i moli te da ne radiš to, a ti pizdetino njoj govoriš kad ćeš se javiti i da te ne smara.
A javio bi se kad ponestane kinte. E kinte više nema za tebe i ko te jebe.
Zapamtićeš i ovaj dan i ovo pismo i svaku reč.
OSTARICEŠ SAM I NIKOME NEĆEŠ TREBATI PA ČAK NI RODJENOM SINU. UMREĆEŠ ŽELJAN SAMO DA GA VIDIŠ A ON ĆE TADA SA SVOJIM OCEM NEGDE UŽIVATI. ZBOGOM JADNIČE JADNI

Zaboravljena i izgubljena…

Pokušavam već par dana I noći da nešto učinim sa blogom. Naravno ne mogu ništa doj mi je paypal na 0.00€ i drndam bezveze ljude da se pojave ovde i čitaju ali na moji žalost niko više i ne čita. Svi bi neke informacije instant na brzaka.

Ja recimo ne mogu to da razumem jer ako me neko zanima pročitaću svaku njegovu misao i tako stvoriti sliku o toj osobi.

Šta vredi da me pita kakva sam, kao da znam sebe da opišem. Ne umem. Ono što umem je da zapisujem svoje misli i to u trenutnom raspoloženju. Ljudi to ne shvataju da je otvaranje duše i bacanje bisera pred njih. Ne, oni ne vole školjku već samo biser. Žao mi je ali kod mene prvo školjku treba zavoleti po cenu da umesto bisera je zrno peska u njoj. Lako je voleti nešto što si čuo da se voli i što je lepo za videti pa čak i imati.

Tu je čvor. Ovu školjku moraš lagano otvoriti jer je dosta stara i krhka, mogla bi puknuti ako si nasilan. Da čitaš ovo ne znam da li bi me razumeo o čemu ja tebi sad pišem. No, nije ni važno. Ima onih koji će razumeti i zbog njih vredi pricati o školjki. Nije to ona što stoji na nekoj polici pa da se diviš njenoj lepoti. Ona je sama po sebi već dotrajala i napukla na par mesta. Sa njom treba pažljivo. Izuzetno polako i sama će se, ako umeš da čekaš otvoriti i pokazati ti svoju unutrašnjost iz koje ćeš za nagradu dobiti biser koji je vredelo čekati.

Do pisanja ….

Školjka će da te čeka ako si vičan sa strpljenjem…Navikla je da čeka.

Još jedna cigareta pred spavanje

Toliko noći unazad ne mogu da lako zaspim. Svašta mi se vrzma po glavi.

Danas sam za promenu sredila stan ali sam bila užasno nervozna, što se majstor za kupatilo nije javio dva dana iako zna da je dogovor do 31 og da bude gotovo.

Medjutim ukapirala sam da oni sklapaju više poslova u isto vreme i da idu tamo gde im se sedi na glavi. Ej, a,ja,prepustila na savest. Ima li uopšte na ovom svetu još ljudi imaju obraz i savest.Nikako da se neko takav pojavi, da,be mučim sebe više pitanjima. Lepo sam mu u oktobru kad sam mu dala,pare unapred rekla zadnji rok.

Briga njega za to. I mene je bilo briga danas kad sam ga pozvala i rekla da je 27 mi a da mora biti gotovo do 31 og.

Njemu snesno, a,ja kipim. Ipak ne smem svoju nervozu prenositi na ljude koji nisu doprineli tome. Zato je majstor cuo i drugu stranu mene.

Nije trebalo ovako da bude, ali je on podelio karte.

Videću još šta će na,kraju biti i kad će da završi ali znam da nisam ni za sebe, a još manje za đruge.

Srećom unuka je sa mnom i svaki dan imam šou sa njom. Do mobilnog telefona ne mogu da dodjem jer ga ona ne ispušta iz ruku. Igrica mi pun mob samo čekam da prestane da radi.

A evo kuckam baš sad na njemu i da,ne opisujem kakva je to muka.

Ipak ću da zapalim još jednu…dok počistim sve iz telefona pa od sutra njen je lap top, a,moj mob je u mojin rukama.

Ako je nekome ovih dana odbijen poziv to nisam bila ja 🙂 To se Andjelica igrala pa nije želela da je niko prekida.

Srećom vodila je majka da se slika sa Deda Mrazom koji joj je obećao silne igračke i tačno bi mu se na*hvala mame što mi i tu muku na sve moje dodade.

Ako neko želi i može da kupi nekog jednoroga 😉 neka se javi u messenger.

Dosta vam je mene za naredna tri dana .

Evo ućutaću da vidim šta ćete da pišete sad malo vi.

Ja sam omutavila, a imam i obzira naravno.

Znam kad preteram.

Laku noć dobri moji.

👩‍💻☕

Kad te oće baš te oće iako se tebi neće

Ljubav se mnozila deljenjem, a smanjila se od kad se sabira dobitak koji se dobija ako ga „volis“

     Nisam ja kvarna samo igram po svojim pravilima, ne mogu da prihvatim pravila amatera u životu, žene koja je umela da živi po svojim pravilima koja su van standarda uobičajenog života…     Nisam komplikovana ni malo, samo su pojedini muškarci užasno prosti…u tome je sav problem.
Nisam dama..Više sam fajterka i nisam na prodaju! Ja sam unikat i baš zbog toga muškarci uživaju da mi kažu da su sve žene iste. 
     Nisu i ne postižete nikakvu reakciju u meni JER ni svi muškarci nisu isti takoreći razlikuju se u par centimetara…Eto toliko


     Sa svojih skoro pedeset godina nisam imala priliku da upoznam Muškarca koji je svoju veličinu tražio u osmehu žene koja je umela da se slatko smeje isključivo njegovom humoru koji je bio drugačiji isto kao i on od ostalih koje sam sretala kroz život ubeđena da mi se dani preslikavaju kao preko indiga..

                Copy-paste onog doba.     Vremena kada je najveća vrednost bila ljubav i kad se jačina iste merila nestrpljenjem sledećeg susreta za koji se živelo i umiralo u isti mah.
               Nekad je ljubav bila emocija

               Danas je ljubav matematika

               O čemu više da se lažemo…

     Danas je sve na rasprodaji, a ako imate sreće nećete je kupovati na buvljaku već u secondhands….