Stanica padinska skela…prvi put

Majka je umrla nakon cetiri godine od kad me je prvi put smestila i obelezila. Kako? Pa jednom kad si pacijent Lazin, dovoljno je da neko tvoj okrene sad vec 194 i da prijavi da ima problem i onda samo cekaj kola da dodju, i da te voze direktno tamo, ne pitajuci tebe sta se zapravo desilo. oni su dosli po prijavi, uzmi sta ti treba i kreni…….Sin mi je tad bio drugi razred osnovne skole, i bas je bio na nastavi kad je moj otac poceo nesto da mi prigovara oko radnog vremena i toga znam li ja koliko je tesko cuvati decu, rekoh da ne znam jer radim po 12 sati dnevno ne bi li donela para koliko mi je izracunao da moja deca kostaju na dan. Rec po rec i pocesmo se da se svadjamo, naravno , imam kratak fitilj samo u situacijama kada znam da sam u pravu i kad me druga strana pravi ludom kako to nije tacno. Tad izgorim. I kad je sve dostiglo temperaturu kuvanja, kad sam se tresla od besa, udjose doktorka i med braca i samo upitase “ Jel to ona?“ Dadose mi bensedin preko helanki i povedose u kola hitne.Prvo Laza, intenzivna nega. Cerka je tad imala sedamnaest godina, i njoj je otac dao isntrukcije da pozove hitnu dok smo nas dvoje vodili rat recima on, a ja argumentima, al ko da je to sad bitno….. Na intenzivnoj se pozdravim sa cerkom i zamolim je da mi donese cigarete jer nemam ni jednu, nisam ponela, a i deda je pusio moje, rece da ce doneti i nema je. Sa njom vec nisam imala onako blizak odnos, i videla sam da je ljuta sto sam opet u ludnici. Nisam imala kad da joj objasnim sta se desilo, i placuci sam rekla da cuva brata.Jedan od medicinske brace me je video kako sedim u trpezariji i placem, prisao i pitao sto ne spavam jos, a dali su mi ponovo injekciju bensedina, rekla sam da ne mogu da spavam jer mi se pusi ali da nemam cigare i sramota me je da bilo kome trazim, jer niko nema previse, pa ni taman za sebe. Otisao je ne rekavsi nista. Nije proslo ni par minuta stajao je ispred mene i drzao dve paklice winstona i pitao jel moze to da prodje? Nasmejala sam se i skocila izljubila ga kao svog i zahvaljivala sve dok se nije izgubio u svojoj sobi, a onda se ponovo pojavio sa soljicom kafe, i upaljacem da mi se nadje. Jedini covek koji je bio covek tamo bese bas on, ali ne secam mu se imena, mada bih mu lice prepoznala, i dace Bog ako jos uvek radi da ga pronadjem i castim jer sam dobila penziju, zahvaljujuci lezanju u ludnici ….Prosla je sreda, u cetvrtak i pre sedam stigao je neki gori od Firera da cita imena i prezimena nas koji se pakujemo u crne kese da nas voze za padninjak. Nisam znala sta ima tamo, niti kako izgleda, jedino sto sam znala je daleko od sveta, a tek od mog kraja uzas jedan.U nekih recimo 11 sati, u razdrndanom kombiju nas desetak je bilo da se rasporedi po blokovima. Meni je pripao neki blok „D“ Zatvorenog tipa.Ulaz u blok D je bio tamno braon masnom farbom obojen, ali se ljustio gde god je moglo da se ljusti, srecom mali hodnik i brzo se prodje, debella sestra koja nas je predavala na odeljenje je otisla i culo se ono poznato zveketanje kljuceva i par sestara je izaslo da vidi sta se dogadja. Nas tri smo bile za prijem, na ove dve se videlo da su bolesne, ali ja sam se osecala kao zatocenik na pravdi Boga.Jedna od tri sestre, najgrlatija naravno, naredi nam na sred hodnika da se skinemo , sve sa sebe da skinemo i da idemo na kupanje, naravno sestra te kupa. Kakvo ponizenje….. Prolaze bolesnice hodnikom i zagledaju te, od glave do pete. Necu rec, ne smes da izgovoris, ako mislis da prodjes bez vezivanja. Strah i jeza mi prodjose kroz telo, Lica iskrivljena od lekova setase kroz hodnik, milion njih cinilo mi se, kao da sam u Zombilendu, i ono vec poznato “ Imas li cigaru, vraticu ti cim moji dodju u posetu“Tada sam imala jednog momka do kog mi je bilo bas, bas stalo, i htela sam da umrem od muke sto sam tu gde sam, i kako da mu objasnim da su moji idioti koji kad ne znaju da rese problem koji imamo, samo pozovu hitnu. Nisam bila agresivna, nisam nikome naudila, jesam pokusala jednom sebi, ali nije mi se dalo…..I to je to…..Sestra me tusirala hladnom vodom, dva puta sam ponovila da mi je zima, nista nije rekla osim da ne zna sta ce sa mojom dugom plavom kosom, i da nisam kod frizera jer oni nemaju balsam. Rekla je samo da bi me bolnicki brica trebao osisati da ne bi dobila vaske i ako ih dobijem da ih lakse trebe sestre, rekoh samo da to ne dolazi u obzir.Dodelise mi neku lekarku, sa kojom nisam uspela da nadjem zajednicki jezik, ali jedina koja mi je posvetila bar malo svog vremena za razliku od onih kasnije, jer u padinjaku nemas sa kim da pricas. Cistacice te psuju sto ides u wc kad su ga tek obrisale i ne daju ti, onda trpis i cekas da se osusi i taman da podjes, najavljena vizita i nemas kad, sad cekaj da prodju oni koje boli uvo kako si i sta osecas, ali vazno da prodju. Za to vreme su se desavale najvece kradje, krale su se i gace cak.Pacijentkinja razlicitih uzrasta. Secam se jedne baka Nade, koja je imala oko sedamdest godina, mozda koju manje i mladog prijatelja koji je ziveo sa njom, nije imala nikog osim njega, a on nikog boljeg od nje da joj uzme stan i nadje neku cicu za sebe. Bilo je jasno kao dan, samo Nada nije verovala u to, i naravno jednog dana je dosao i rekao da nece da je vodi kuci, i da joj nadju neki smestaj. Tako se zavrsila njena ljubav, a moja???Bogdan je dolazio svaki dan prvih sedam dana, a ja sam bila besna na sve, narocito na cerku i tadasnjeg njenog decka koji je posleo postao otac mojih unucica, kao da nisu mogli jedan dan da ga puste sam da dodje. Narokana onim bensedinima tri puta na dan, nisam mogla bas da kordiniram svojim pokretima, i ona moja zenstvenost i osmeh koji su ga oborili sa nogu su iscezli sad je pred njim sasvim druga ni malo prijatna ni za oko, ni za uho. Zamolila sam ga da prosetamo i poceo je da prica kako mu je neka bivsa rekla da se postavi kao da imam upalu pluca i da cu kad izadjem biti zdrava, to mi je ispricao i kao bila sam srecna sto mu je bivsa rekla da me ne ostavi i bude uz mene.Doktorku sam preklinjala da me pusti, samo sinu da proslavim rodjendan i da cu se vratiti ako treba, ali samo tog 9og aprila da budem slobodna, obecala sam sinu…..Pristala je i rekla da ni ne vidi neki valjan razlog za moj ostanak, osim sto sam pomalo brza, ali sam joj objasnila da sam brza od rodjenja i da ako je to bolest imam je od kad znam za sebe. Pustena sam uz terapiju od tri puta na dan po 10mg bensedina. Naravno, nisam zelela da ga pijem, jer sam se osecala drogirano i nemocno da bilo sta uradim osim da spavam, Jurili smo neki salon koji radi nedeljom da ukovrdzam kosu jer je moj sin zeleo da mama na rodjendan njegov ima lokne, cerka je bila stalno uz mene, i nekako smo se pribilizile jedna drugoj ponovo.Prosao je rodjendan i onda je moj otac rekao da moram da se vratim jer sad kapiram, ja bez prihoda sam bila visak u kuci, em ne pravim pare i jos hocu da jedem, ajde decu ce da hrani ali mene nece, nesto smo pokusali da se nagodimo cale i ja, ali on nije odustajao, i opet ista scena ….svadja, doktorka, hitna, Laza, padinjak. Ovaj put kod neke druge doktorke koja nije znala ni kako se ona zove , a jos nas pacijente nije ni znala koji su njeni. Bez ikakvog razgovora sa mnom, na osnovu onog sto je otac rekao, i prvi u drugi put, a majka prvi, taj treci put mi dadose ozbiljnu terapiju.Nije bilo reci da neces lekove, svakih sedam sati, izlazila bi po jedna sestra sa kutijom sa lekovima, a druga je imala zadatak da nam zeva u usta jesmo li progutali terapiju. Tako sam ja pila lekove za neku psihozu, i za koliko se secam neka haluciniranja ( samo jednom sam halucinirala kad sam se naduvala ) u normalnom stanju nikad, i jos neki leki da ne bih vise cula glasove koje nikad cula nisam…..Ali sto se mora nije tesko,Svkakodnevno sam mogla da osetim kad sa druge strane vrata stoji moja cerka, odusevila bih se svaki put kad bih je ugledala, ali kad bi je pitala za cigare, ona bi mi uplakanim ocima rekla da je deda porucio da nema para….Bogdan me je uveliko ostavio, a tad nisam znala da je moj otac od njega pozajmio da ne znam neke pare da izmiri dugove, sad kad znam muka mi je…..Cerka me je pitala kako sam, ali sam joj u ocima videla tugu nevidjenu do tad, nije mi nista pricala iako sam je pitala, sledeci dan je dosla sa kutijom cigara ustedela je pa mi je kupila, taj njen me kao pozdravlja sa stepenista i smeje mi se, a ja ne znam tog trenutka da mi je prodao dva lap topa, i dva tv-a da bi imao sebi za drogu, ne znam da mi je izudarao cerku dok su bili sami, ne znam nista….Jadno moje dete nije imalo kome da se pozali, jos na svu tu muku i o bratu da brine. Srecom ne dugo, jer je moj sin zeleo na selo kod moje sestre, narocito kad je cuo da izlazim uskoro, nije zeleo da se vrati kuci, bio je ljut i ogorcen i resen da do kraja raspusta provede vreme na selu, i da cak koliko mi je sestra rekla nece ni sladoled da jede, kaze stedi za neki helikopter na daljinski i to mu je jedina zelja.Pozvala sam Bogdanov broj zvoni ali se ne javlja, ni sama ne znam koliko puta, ali uzalud….Sa ocem sam pricala samo kad moram, za posao nisam bila jer sam i dalje gutala lekove koje su mi prepisali, i sad iz straha njihovog da mi se ne pogorsa stanje moram pod nadzorom oca da ih pijem, Sin se vratio sa sela, izmasimo se i dogovorismo da se vratimo kod mene u stan, i tamo prekinem sekundarno da gutam lekove, ali sam zbog cerke i sina redovno praznila table lekove i bacala ih prazne u kesu da se vidi da mama pije terapiju. Naravno pod lekovima nisam zombirana i ubrzo se vratim u normalu, ali je to mom ocu smetalo, jer je i sam je to govorio voleo malu decu koja nemaju svoje misljenje, a ja vise nisam bila ni mala, a svoje misljenje sam imala. Ali su uspeli da mi ga poljuljaju iz straha da ako se nesto suprotstavim odoh ja za padinjak pa sam se povlacila u sebe i sve manje komunicirala sa drugima iz svoje blizine i jedino kome sam bezrezervno verovala bio je moj sin. O svemu smo pricali nas dvoje, spavali smo na jednom krevetu do njegove trinaeste jer nikad nisam mogla da skupim toliko da mi ostane, da imam njemu za krevet, a opet voleo je i on a i ja, da ga uvece zasuskam u njegovo cebe, pa da ga privucem sebi i skroz obmotam rukom, da ga tako grlim citavu noc, bili smo zeljni jedno drugog i kao da na taj nacin smo hteli da pokazemo jedno drugom da nisu uspeli da pokidaju tu nit koja nas drzi toliko blisko i jako, kao da je celicna.Ono sto nismo imali su lap topovi koje je ovaj konj prodao, ni tv, ali smo imali jedno drugo i to nam je bilo dovoljno….

nastavice se

Објављено од стране

LutkaOdPorcelana

Ovo ovde sve sto pise, ne pise neko ko ima iskustva u tome, isto tako ne umem da friziram tekstove. Pisem kao sto bih ti ispricala to da smo negde na kafi, ako mozes da svaris i prihvatis to kako jeste, onda se uvali udobno i citaj, komentarisi, radi sta hoces, ovde je sve dozvoljeno dok ja to dozvolim. Nema nikakve veze sa nekim pravilima, vec sa mojim raspolozenjem. Uglavnom blagonaklona prema zenama ( ne u tom smisli daleko bilo ) dok sam prema muskima izuzetno ostra, jer ja sam odgajana od ruke svog Oca koji me nije ucio vrednostima balkanskih muskaraca, vec o tome kolika je vaznost jedne Zene u zivotu nekog muskarca. Dakle Zene su nesto najbolje sto se moze dogoditi samo pravim muskarcima, da sretnu pravu zenu. Pogresnom su sve pogresne,Logicno, pa da....

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.