Prvo ležanje je u centru grada…

Prvo lezanje u Lazi na onom mesanom i najlaksem odeljenju sam jedva pregurala, jer moja majka je bila ubedjena da je meni tamo mesto, samo iz razloga sto je na osnovu mojih isecenih saka, dlanova od skupljanja razbijenog izloga dosla do zakljucka da sam htela da se ubijem. Dzaba svakodnevno objasnjavanje, i moje zapomaganje u svojih 33 da me vadi odatle, crkoh za sinom koji je kuci bez mene, a tek mu je dve godine, i cerka tinejdzerka, koja zna da joj je majka u ludnici i koja nikako da dodje u posetu, jer joj ne daju moji, ko zna kakvom pricom je drze podalje od mene.Na odeljenju vec sve sestre vec znaju da je „greska“ moj boravak na istom, ali tu niko nista ne moze da ucini po pitanju mog otpusta, osim one koja me je dovela, a to je moja majka, koja nije htela vise ni da me slusa kad krenem da pricam o potpisu koji me vadi odatle.

Nije mi bio problem sto sam zatvorena, znam da sam ok i da nemam problem bilo kakve vrste, jedino sto mi dize zivac je kevin izraz lica kad se pojavi u poseti i sedne preko puta mene, ocekujuci kao da je u kaficu da joj Mira skuva kafu, a cim Mira okrene ledja keva odvali neki neumesan komentar. Tih dana sam pocela da prezirem majku, da, rodjenu majku. Nije mi bilo jasno cemu sva ta farsa, ok zatvorila si me gde si htela i sta me koji djavo sad obilazis, kao stalo ti je da znas kako mi je. Neeee, uzivala je u mom ocaju i padanju mog raspolozenja, sladila se time, samo ne znam ni dan danas zasto. Oduvek je govorila da se puno brinula, za to znam da je laz. Nikad nije brinula ni o sestri ni o meni, mene je jedva docekala da se resi i uvali me tati, ali na tome joj hvala. Na odeljenju smo bili pod kljucem, osecaj uzasan. Jos mi u usima zvoni od otkljucavanja i zakljucavanja i onih milion kljuceva na jednom privesku. Jezim se samo kad se setim.Jednom me je obradovao taj zvuk, samo jednom kad sam na vratima ugledala mog oca kako za ruku drzi mog sina koji jos nije znao da prica, ali je umeo da se raduje i to da pokaze, bas kao i taj put kad je potrcao ka meni i izgovarao ono jedino sto je znao „mamaaa“Srce je htelo da mi eksplodira od naleta emocija….doslo mi je da zubima pokidam resetke…samo da budem ponovo kraj svoje dece….

Dok sam mazila sina i plakala, tata je pricao nesto sa sestrama, a kako je bio poznati sarmer uspeo je da ih nagovori, da me puste napolje da me odvede negde da popijemo kafu i da izmazim sina u prirodnim uslovima, naravno sestre su me pustile.Seli smo u prvi kafic na koji smo naisli i pocela sam ocu sve da pricam, znao je da ne lazem, ali je samo slegnuo ramenima, OPET ga je ona izmanipulisala, odlepila sam. Nije mi otac ni malo glup covek bio, ali na mamine lazi je padao kao na koru od banane. Valjda je i dalje voleo iako su se rezveli pre mnogo godina, bio je slab na tu zenu. Uzas…..

Samo je klimao glavom kao da mi govori „Znam zabac sve znam, ali znas da ti je majka nemoguca zena, i da kad nesto zamisli to ide do kraja, sta ja tu mogu?“ A toliko toga je mogao…Mogao je da joj nasloni pistolj na celo i natera je da potpise, mogao je ali nije. Nikad nasilan nije bio osim kad je bio isprovociran od strane keve.Ostalo mi je da lezim jos desetak dana, do celih mesec i po koliko se drze pacijenti. Moj tadasnji lekar mi je govorio, da moja majka verovatno ima „manicnu depresiju gonjenja“ to je bar zakljucio kroz razgovore sa njom, kada se ona uporno trudila da izvuce od doktora o cemu nas dvoje pricamo, naravno nije bilo teorije.Rasplozenje mi se popravilo jos par dana i ako sve bude u redu idem kuci, sve u redu je znacilo da ne napravim neku glupost, da mi pucaju penale.Jedno vece, a zima je bila, mozda ne i vece ali je bio mrak, pozvala me sestra u njihovu sobu jer sam imala telefonski poziv, zvala me mama, koja je par sati pre toga otisla iz posete. Uzela sam slusalicu iscekujuci da saznam sto me zove, i cega se to setila i cuh sa druge strane „uspanicen glas“ svoje majke koja je verglala “ Tvoja cerka ima na vratu rez od noza, neko joj je prislonio noz uz grlo da bi joj uzeo mobilni, pa sam ja morala da jurim i vidim ko je i gde je kad ti kao majka ne vodis racuna i sedis tu nedeljama, a sve je palo na mene, sve tvoje obaveze. Sta da kazem sad tvojoj cerketini zasto joj majka nije tu koju doziva…..“ bla bla bla….usta su mi bila suva kao barut, osetila sam da mi pucaju u trenutku dok sam je slusala, pocelo je da mi se vrti u glavi i samo sam besno prosiktala da je stvarno ona slucaj za posmatranje i da ja nemam nacina zbog njenog hira da budem kraj dece, i da ce je to debelo kostati kad izadjem…rekla sam i srusila se na krvet pored stola sa telefonom u ruci, sestra pritrca uze slusalicu i svasta je rekla mami da ocekuje slobodno da ce joj biti zabranjene posete zbog toga sto su svi svesni sta mi radi.Prisla mi je sestra sa ogromnom igletinom, da me zapuca bensedinom, odbila sam je rukom i rekla sve je ok, samo mi dajte vode, navikla sam ja na ovakve scene od nje, samo da mi ovo uradi sad kad ne mogu napolje pa uhhhhh ubila bih je da mogu. Sestre su znale i med braca o cemu se radi, pa su obavestili i doktora o maminom postupku za telefonski poziv. Doktor je zabranio posetu, a ja sam strahovala kad li ce sad kad se naljuti da dodje da me vodi kuci, mojoj deci…. nista teze od tih par dana. Da je bar vidim da cujem kako su deca, nista….Jedino mi je Sale pandur vracao osmeh na lice, da mi nije bilo njega stvarno bih odlepila, a mozda i jesam ali ne priznajem, mada osim nervoze i nestrpljenja nisam imala drugih tegoba…..Konacno dan za otpust. Dosla je gospodja po mene, sa sve tatom kao soferom, nikog vise nije bilo, decu je cuvala komsinica.Povratak kuci je bio za mene izazov decenije. Kako pogledati cerku i sta joj prvo reci? Na sta je ona spremna, sta li je sve cula dok nisam bila tu? Uzas od panike se uvlacio u mene od susreta sa cerkom, znam koliko je vezana za mene i ja za nju…..

Uh, evo sad ako bih ista napisala slagala bih jer se tog susreta i ne secam, sigurno sam ga zakopala negde duboko u sebe, jer obicno to radim kad je nesto uzasno tesko, mucno i bolno…….Komsiluk moj seljacki je bio na ulici skoro pa svi, spremili su mi dobrodoslicu, naravno kad je alapaca od keve svima ispricala svoju dramu sa cerkom koja je htela da se „ubije“Usla sam u stan, i mislim da mesec dana iz istog nisam izasla. i u to vreme sam izbegavala ljude, pa cak i svoje dve kume, nisam znala sta da pricam…osecala sam se kao neko nizeg ranga nedosotojan drustva coveka, koji nije lezao tamo gde i ja…imala sam osecaj ne pripadnosti ljudima napolju, samo brzo je proslo srecom, jer me je internet vadio iz svega…Nisam krila gde sam bila nikome, bilo mi je ok da to kazem, jer znam da nisam lezala sa razlogom i nailazila sam na razumevanja i raznorazne price za nepoverovati sta se sve desava i drugima, samo ja to nisam znala…..

Објављено од стране

LutkaOdPorcelana

Ovo ovde sve sto pise, ne pise neko ko ima iskustva u tome, isto tako ne umem da friziram tekstove. Pisem kao sto bih ti ispricala to da smo negde na kafi, ako mozes da svaris i prihvatis to kako jeste, onda se uvali udobno i citaj, komentarisi, radi sta hoces, ovde je sve dozvoljeno dok ja to dozvolim. Nema nikakve veze sa nekim pravilima, vec sa mojim raspolozenjem. Uglavnom blagonaklona prema zenama ( ne u tom smisli daleko bilo ) dok sam prema muskima izuzetno ostra, jer ja sam odgajana od ruke svog Oca koji me nije ucio vrednostima balkanskih muskaraca, vec o tome kolika je vaznost jedne Zene u zivotu nekog muskarca. Dakle Zene su nesto najbolje sto se moze dogoditi samo pravim muskarcima, da sretnu pravu zenu. Pogresnom su sve pogresne,Logicno, pa da....

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.