Ili si igrac ili igracka

Da se odmah razumemo nesto, pravi Muskarac se nikad ne igra sa lutkama.

Lutka nije igracka za Muskarce!!!

Porcelan je vise ukras nego materijal za igranje!

Lutke Od Porcelana, uglavnom su negde zaboravljene i stoje na istom mestu gde su je ostavili onda kad su je kupili i vrlo brzo je zaboravili.Nisu je vise gledali, mozda se ne bi ni setili da je imaju da jednog dana lutka nekim cudom nije pala sa ormara na kome je stajala visoko i malo se okrnjila, ne puno da izgubi na svojoj lepoti, ali taman dovoljno da vise nije cela.Nesto joj je nedostajalo, nesto se odlomilo sa nje prilikom pada i to tacno na mestu gde je ljudima srce, lutki je nedostajalo parce porcelana…Odlozili su je u neki suteren gde je godinama boravila ne znajuci zasto uopste vise postoji i kad je vec pala zasto se nije skroz polomila. Osecala se nepotrebnom i suvisnom, nikome bitnom…

Jedino cemu je sluzila je da prasinu skuplja po sebi.Niko je nikad obrisao nije, niti je bar pogledao toplo, uglavnom su to bili pogledi neke dece koji su govorili da ni oni ne znaju sta ona jos trazi tu, ali je niko nije sklanjao, nikome nije smetala, ponekad bi posluzila za igranje nekoj deci koja su zivela tu ….Oni su je bas voleli, ta deca, decak i devojcica su voleli lutku iako su znali da ne smeju da je diraju i da se sa njom igraju. Umeli su da joj pricaju svoje mastarije i detinjarije svoje pokazuju.Ponasali su se prema njoj kao da je ziva, a ona odavno ziva nije bila.

Ne, ona nikad ziva nije ni bila. Deca bi odlazila u skolu i vrtic, a Lutka je ostajala sama.Smrtno usamljena i pitala se zasto bar nema olovnog vojnika kraj nje tu da joj makar on pravi drustvo? Imala je previse slobodnog vremena da razmislja o svemu, bas kao da je ziva, razmisljala je, ali nije nista osecala, onaj komad srca razbijeni joj je bas pravio problem.

Pitala se cemu zivot ako srce ne valja?

Kome treba Lutka bez srca i ljubavi?

Nikome?

I tako su prolazile godine i godine i Lutka je pocela da stari.

Na sebi je samo imala prevelik talog prasine. Toliko joj je bilo tesko da izdrzi teret taj prasnjavi. Gusila se u sopstvenoj prasini….i mastala….ako vec nije imala srce kako treba, barem je umela da masta, nije bila glupa.

Glupi ne znaju i ne mogu da mastaju.Bila je srecna u trenutcima kad je masta ponese na krilima daleko, daleko iz tog suterena, toliko daleko da nije imala zelju da se vraca. Niko je nije ni cekao pa nije morala da zuri, da je bar imala olovnog vojnika…ali nije….

Uglavnom lepotu joj je sakrila prasina, koju samo veste ruke mogu da otklone, ruke koje nigde ne zure i koje ce svaki delic nje ocistiti sve dok joj ne vrate prvobitni sjaj koji je imala onda kad su je kupili zeleci je samo za sebe. Nisu ni pitali koliko kosta, jedino je bilo vazno da je imaju, i da bude njihova.Samo kako ce je naci taj majstor za Porcelanke, kako da zna da ga ona ceka i da joj on bas puno treba. Nece doci na vrata znala je i pri pomisli na to padala bi u ocajanje. Onda nekom prilikom dodje u suteren zena koja je obozavala Lutke Od Porcelana i pitala je mamu od decice da li sme da je trazi da joj je daju, jer je tvrdila da zna izuzetno mesto gde rade pravi majstori za razne kvarove, i to teze nego sto je skidanje prasine sa Lutke.

Mama i deca su pomalo bili tuzni jer ce Lutka otici na neko vreme i samo su pitali mamu kad ce teta da vrati Lutku kuci od majstora. Mama ih je zagrlila i rekla im : Decice moja draga, znam koliko volite da je Lutkica tu ali ako je volimo toliko kao sto pricamo, onda treba da je pustimo majstoru u ruke i da nam se vrati kao nova, da sija kao kad smo je prvi put dobili od onih ljudi sto su je kupili i nisu je cuvali.

Lutka je shvatila da ce kod majstora morati da provede neko odredjeno vreme, da nije to samo obrisati prasinu, treba utvrditi kakva je ta prasina, sta ce ostati kad je majstor skine? Da li ce puci jos neki deo lutke dok je bude sredjivao, jer ipak je Lutka odavno kupljena i vracena, vremesna je i krhka kao i ljudi, mora biti jako, jako pazljiv u skidanju taloga prasincine koja se ulepila kao smola, svaki put kad bi otpao deo prasine i deo Lutke bi se okrnjio.

Usporio je sa ciscenjem i vise se bacio na zagledanje, posmatrao je gde sve treba da se zakrpi, jer sta ce dobiti ako je ispolira, zajedno sa sjajem otpadace delovi sve vise i vise i od nje nece ostati nista. Pricao je sa njom, svasta je majstor Lutku pitao, a ona mu je odgovarala na svako pitanje, pa bi se toliko opustila u njegovom drustvu da je i ona njega ispitivala o svemu.Bila je srecna jer je imala odlicnog majstora koji je izuzetno pedantan i ne odradjuje stvari vec se ceo preda i unese u to cega se prihvatio, a to je da Lutku sredi tako da se ona oseca cvrstom, a ne krto i lomljivo.

Znao je da ce uspeti samo nije ni slutio koliko ce nadmasiti sam sebe u ocekivanjima i predvidjanjima. Polako je krpio deo po deo, al prvo joj je srce popravio. Tek tad je mogao mirne duse da krene dalje u popravke, bitno je bilo da srce zaceli i zacelilo je. Lutka je plakala od srece, a on se smeskao izuzetno zadovoljan sto Lutka place jer je znao da joj je srce sad sasvim u redu, salio se sa Lutkom da ce joj on naci olovnog vojnika da ne bude vise sama. Smejali su se oboje srecni sto su najveci kvar otklonili. Bolelo je nije da nije, al je lutka trpela malo verujuci da ce sve ispasti kako treba.

Rekla je majstoru saleci se, da bi ona radije da provede vreme sad kad je popravljena od ruke profesionalca sa njim nego sa vojnikom, cak mu je rekla i razlog, da bude u sigurnim rukama svaki trenutak od sad do vecnosti, smatrala je da kad je sa toliko paznje popravio da izgleda kao nova Lutka Od Porcelana, bas on zasluzio da se ona nadje u njegovoj sobi i da mu sija punim sjajem.Majstor je zasluzio da mu ona pripadne jer je najvise vremena i paznje i toliko puno truda ulozio da se ona smatrala delom njegovih ruku spretnih.

Majstoru je bilo drago sto to cuje i smeskao se, ali je na kraju rekao da je njoj mesto u suterenu gde je cekaju nestrpljivo ona decica koja uzivaju da se glupiraju i izvode besne gliste dok im je Lutka publika koja ne tremice posmatra sta deca sve rade trudeci se da je onako prasnjavu kakva je bila bar malo oraspoloze.

Lutka je stigla u suteren preporodjena pod rukom Umetnika, a ne majstora, sijala je na vratima stana i gledala sta se unutra zbiva kad nje nema tu. Jedan srednjoskolac je bio zadubljen u svoj mobilni i nije ni primetio da je Lutka dosla kuci ali sredjena tip top, mama od decicice je prala sudove okrenuta ledjima Lutki pa je ni ona nije primetila, ali odjednom se trgla Lutka, ona dva mala cupavca su je ugledali na pragu kako stoji i smeje se, zastali su u cudu jer nikad pre nisu je videli nasmejanu, onda su i oni poceli da se smeju zajedno sa lutkom.

Deckic je za cas podigao glavu od mobilnog telefona i zanemeo pred prizorom. Samo je cutao i gledao u onu staru Lutku koja ne lici vise na sebe, video je i on njen osmeh srecni i njemu se usne razvukose u sirok osmeh otkrivajuci ga koliko je zapravo on srecan zbog Lutkine srece….Mama od decice je upravo zatvarala vodu na cesmi i okrenula se da vidi cemu se deca tako slatko smeju, i onda je i ona ugledala novo izdanje Lutke Od Porcelana koju ne pamti kad joj je uputila taj osmeh pun ljubavi, da ljubavi koja joj je nedostajala sve ove godine od kad je dobila decu, bila je zatecena i nema….cinilo se da ni ne dise, samo zagleda Lutku sa svih strana, a na to joj je Lutka rekla :

Draga majko mojih unucica, istina je da se vidi spolja taj sjaj ne sporim ja to dete moje, ali najvaznije od svega je sto me je majstor iznutra zakrpio skroz, da trajem i budem cela dokle god mogu, a mogu. Nisam ja glinena Lutka koju vreme moze da unsti, ja sam draga moja od najfinijeg i najskupljeg Porcelana, od materijala koji moze da traje zauvek ako pazi na sebe i skida redovno prasinu ponekad ode do majstora da proveri da li je sve ok.

Ne brini se ti za mene, jaka sam ja, samo me moze unistiti neka fizicka povreda, recimo ponovni pad bi mogao biti poguban za mene. Samo od jakih udaraca mogu da stradam, al ne boj se sreco, ja vise necu da padam. Zelim da uzivam u svima vama i vasim mladostima, a ja cu da se radujem redovnim pregledima sad to lakse ide, majstor sa vrata vec zna kad me vidi u kakvom sam stanju ja…..

Posveceno jednom savrseno dobrom stucnjaku sa psihijatrije, koji osim ljudima, sredjuje uspesno i Lutke…I tacno zna kako se sa lutkama radi. Muskarci pravi se ne igraju sa lutkama, ali pravi profesionalac i lutku ume da ozivi, tako dobro je sredio da je Lutka po prvi put za dve decenije ziva i smeje se, place od srece, ume i da se ljuti.

Namestio joj je emotivni program na refresh odradio par deleta, i defrafmentovao joj secanja, poslozio joj haos koji je imala u glaviTako to uradi lekar pravi. On ume sa Lutkom da se bavi.

Sada se oboje smese svakog dana, On od srece jer je napravio cudo, a Lutka se smeje svakog dana jer zna da nije vise sama. Ima svog majstora za sve svoje kvarove, kojih vise nema, zahvaljujuci doktoruLutka postade Zena.

Zena sto mu pisma tajno pise, Zena koja za njim cezne i uzdise….

Doktore moj na svemu Vam hvala, sto ste me naucili bas svemu i sto ste jedino Vi uspeli da od Lutke napravite Zenu ….

S ljubavlju i dubokim postovanjem zahvaljujem se za svaki trenutak koji ste imali za mene, cak i kad ste se drzali za vrata da krenete nekim poslom drugim, nikada mi niste rekli da nemate vremena ili da zurite, jos mi je slika pred ocima, kako se lagano vracate na svoje mesto, i jos blazim glasom punim razumevanja mi se obracate : Recite Tamara…slusam Vas, kako mogu da Vam ja pomognem?

Nista vise ne bih dodavala sad…. slede za neki dan sva pisma koja sam napisala za Vas, znate ono sto ste rekli da treba da Vam donesem kad budem zavrsila.. Nisam bas sigurna da cu to smeti, ali ako insistirate, donecu Vam….Ionako mi ne bi bio prvi put da se izblamiram tj izofiram pred Vama. Uostalom ja se pod sifrom vodim, meni je sve oprosteno, zar ne?Pa luckastoj Zeni dozvoljeno je sve…..

ZAKLJUCAK!!!

Zena sam.

U zivotu su me uglavnom smatrali igrackom.

Zato sam koristila po dejting sajtovima nik LutkaOdPorcelana jer sam na taj nacin odbijala muskarce od sebe. Pravi muskarac se ne igra sa lutkama, narocito ne sa porcelanskim koje i nisu za igranje…

Lutka je bila hladna kao i porcelan

.Lutka je postala zivo bice uz pomoc svog majstora – doll & dont-bol -Sad se ona igra sa muskarcima. 

U zivotu ili si igrac ili igracka.

Izbor je na vama.

#LOP

Објављено од стране

LutkaOdPorcelana

Ovo ovde sve sto pise, ne pise neko ko ima iskustva u tome, isto tako ne umem da friziram tekstove. Pisem kao sto bih ti ispricala to da smo negde na kafi, ako mozes da svaris i prihvatis to kako jeste, onda se uvali udobno i citaj, komentarisi, radi sta hoces, ovde je sve dozvoljeno dok ja to dozvolim. Nema nikakve veze sa nekim pravilima, vec sa mojim raspolozenjem. Uglavnom blagonaklona prema zenama ( ne u tom smisli daleko bilo ) dok sam prema muskima izuzetno ostra, jer ja sam odgajana od ruke svog Oca koji me nije ucio vrednostima balkanskih muskaraca, vec o tome kolika je vaznost jedne Zene u zivotu nekog muskarca. Dakle Zene su nesto najbolje sto se moze dogoditi samo pravim muskarcima, da sretnu pravu zenu. Pogresnom su sve pogresne,Logicno, pa da....

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.