Moja najveca i prva sreca u zivotu dogodila se u zimu `91 pred prehladno jutro, onog trenutka kada sam na svet donela svoju radost, svoju srecu najvecu, svoju cerku cupavicu sa crnom kosom i krupnim kosim ocima, po kraju se cesto kasnije zvali „Japanka“
Ne, necu daviti sa trudnocom i porodjajnim bolovima, jer su mnogo jaci bolovi dosli godinama kasnije, kad je kosooka postala majka, i to dva zlatna andjela i njena prica zivotna me boli vise nego moja…kida me…..
Bila je buckasta kao mala, i to je bilo slatko dok je bila malecka, medjutim godine i kilogrami su se lepili, a sa njima i njeni kompleksi. Naravno bila je prelepa, samo nesvesna svoje nesvakidasnje lepote, toliko se razlikovala od svih drugih, samo deca znaju biti surova pa su i njoj uspeli da nabiju kompelkse. Uzasno je kad kao majka ne mozete tu nista da ucinite, ali dala sam sve od sebe,
Bio je problem i naci odecu za nju u tinejdz dobu, narocito sto su tada in bili kinezi sa nenormalno malim brojevima, ali smo se nekako uklapale. Nije zelela da ide sa mnom nikad u kupovinu, ali se uvek obradovala kad je nesto lepo dobila, da bude i ona fensi ….
Jednom prilikom upoznam nekog lika koji je radio kao magacioner nekog magacina, necu reci kog naravno i pozajmila sam mu nesto malo para, koje on nije mogao mesecima da vrati, ali se setio da mi ponudi da mi za cerku donese garderobu, koju ja nisam mogla da zamislim da kupim, i da na taj nacin prebijemo dug. Cerki nisam nista nagovestila kako ne bi bilo uzalud radovanje, i sacekala drugara da dodje. Pojavio se sa tri dzaka crnih onih velikih, prepunih koznih jakni, i trenerki, majcica i svega je jos tu bilo. Odusevila sam se koliko je to sve bilo kvalitetno i pitala koliko ja treba da doplatim za sve to, jer zelim sve naravno da uzmem svojoj prvoj radosti,i rekao je da nista ne treba jer sam ga dugo bas cekala za lovu.
Cim je svanulo, jer od srece nisam mogla zaspati, popela sam se u stan gde je cerka spavala i pokazala joj sta sve ima za nju, istresla sam sve na veliki krevet i gledala njenu srecu. Naravno da sam i ja bila presrecna, sto ce i ona moci da menja sad svasta od garderobe i nece odudarati od druge dece.
Kad je pocela da pusi odmah mi je prijavila, i ja znajuci za onu navlakusu bas je slatko kad se krijes, odem i kupim joj cigarete i to winston crveni i isti upaljac. Rekla sam joj da ne otvara nikome, ni mojim roditeljima, i zahvalila joj se sto mi je rekla istinu i podstakla je da mi uvek prica samo istinu, i da nikada necemo imati problem.Otisla sam na posao i pola sata nakon dolaska, jos ni kafu ispila nisam, pojavila se ona sa sve cigfaretama i upaljacem, bacila ih na stocic i rekla da ne pusi vise i da joj ne kupujem cigarete jer nemaju isti ukus kao dok mi nije rekla, odnosno dok je krila da pusi. Bila sam presrecna zbog toga.
Ono sto me je ubilo je ta njena prva ljubav, tacnije prica na koju je nasela. Lik koji je osam, devet godina stariji od nje, izbeglica sa Kosova je nasao preko fejsa i poceli su da se dopisuju da bi to brzinom svetla preraslo u pricu telefonom do ujutru, a ona srecna presrecna, konacno je neko voli. Nasednem i ja na tu pricu, tad sam jos verovala da postoje ljubavi, i srecna zbog njene srece pocnem i ja da cvetam ali ne zadugo.
Imala je samo osamnaest godina, a ta njema ljubav vec dvadeset i sedam. On je znao sta radi, a sad znam i ja. Zeleo je da prevesla u veci grad jer je kriminal bio njemu kao porucen za njegova interesovanja, ali ne kriminal pravi vec jajarenje cisto.
Ne znam kojim redosledom vise se ne secam, poceli su da zive zajedno, ne znam gde prvo ali uglavnom su se kod mene nastanili za zauvek saznala sam da je trudna, i pokusavala da joj objasnim da je prerano, ali ona sa mojim genom ni da cuje nista drugo osim da rodi i rodi. Papak od njenog izabranika je kao picka oborio pogled prema podu, dok sam ja drzala Oce nas bas njemu isavsi na svest i savest, ali je kao konj glavom klimao, a pitaj Boga o cemu je mislio.
I tako moja prva radost, postade necija odskocna daska, nekome ko je nesebicno voleo ali nije bio voljen jer je on nju samo koristio, za smestaj i klopu, a ostalo se snalazio sam po ceo dan bazajuci po ulicima i ko zna sta je sve radio….
Ono sto nikad zaboraviti necu je scena iz hodnika u kome smo cerka i ja zagledale njegove patike u kojima je dosao, i pitala sam se kako su ti roditelji to mogli da dopuste, da im sin sa jednom patikom puknutom na pola dodje u tazbinu, ali nisam dugo mislila, vec smo otisle da mu kupimo nove patike, pa i nov telefon i onako propisno ga obukle za kratko vreme, dusa me bolela da nema on, a moja deca da imaju.
Medjutim, intuicija ume i i da prevari….
On je bio njena ljubav i ona njegova, samo sam ja sve to finansirala, od kreveca preko svega sto ide za bebe, njegovih se to nije ticalo, ali kad je malo bebac poodrastao poceli su da se otimaju o njega, Kosovari jbg pa musko dete….ko zna zna, ko ne zna da ne objasnjavam. Kad je bebac punio tri godine slavilo se kod njih tamo, odakle ga je policija sa decijeg rodjendana pokupila i do dan danas dok ovo pisem nisu ga pustili na slobodu, zbog raznih dela, a najvise jer je povratnik dobio je sest celih godina.
Dete raste, pati i pita, trazi objasnjena svi ga lazu da je tata u vojsci, toliko nevodeci racuna o detetu koje je sam svoje zakljucke meni naglas izgovarao „Baba, a da je tata i vojsci bar bi mi jednu sliku sa puskom poslao, kako deda ima….“ i tako nekoliko dana za redom, dok ga nisam stavila ispred sebe i sve mu ispricala da zna, velik dovoljno da moze da zaboli ali i da se prihvati to kako jeste i na kraju ozdravi, bila sam besna jer zbog njihovih lazi i dete je pocelo da laze, kako sebe i nas ostale redom….
Nego, pre tog zatvora, njega cerka ostavi i na kirvanjski nacin se dovuku njegovi da obidju unuka, a on brze bolje pa cim su izveli malog u setnju, on skoci na cerku moju i spici jos jednu bebu.Moj otac pokojni je toliko bio besan da je samo priznavao abortus, ja se svadjam sa ocem jer znam koliko su mene puta naterali na taj greh i ne dam da abortira i kazem da cu ja do pomognem koliko god da mogu, ali da ce roditi, uz objasnjenje da bolje da od jednog idiota ima dvoje dece, nego od dva razlicita, kao sto ja imam….
Cerka je bila zbunjena, ali vodjena mojim stavom i odlascima zajedno kod lekara, jer se trudnoca na pola prekinula odvodjenjem tate na izdrzavanje kazne, tad sam uskocila ja da se ne bi moja radost osetila napustenom. Isle smo kod najboljeg doktora, i rodila se nasa zajednicka mezimica plavokosa, zlatokosa devojcica, lepa kao andjeo i dobila je isto ime.
Zauzela mi je vise od pola srca, izbacila je nepotrebne odande, i fino se ona smestila. Pomagala sam cerki koliko sam mogla, ali priznajem vise oko nje, nego oko cerkinog sina prvenca.
Zbog……
Prvog unuka sam docekala ja da prva okupam, nocima smo spavali sedeci u fotelji, dok cerka i zet spavaju, ja sam ga nunala i pevala i tako smo jutra docekivali, bilo mi je vazno da se mezimce moje naspava, a ja cu se vec nekako snaci. Jednog dana nakon mesec i po ili dva, odlucili su da odu kod njegovih da probaju tamo da zive. Sokirana saznanjem, ali jos uvek sa slikom pred ocima, kako cerka izvodi bebu iz sobe i odlazi od nas, dok moj sin sedi na fotelji zacenjen sirom otvorenih usta kao da vristi, ali bez glasa. Tog trenutka je deo mene otisao, oteli su mi ga…Sinu sam objasnila da to tako mora, i da se ne brine, doci ce oni ponovo, i tako i bi…
Medjutim, oko njega su se trkali moj pokojni otac i roditelji od oca, a ja sam digle ruke jer ne zelim da se vezujem za nekoga koga necu nikad imati, daleko od toga da necu voleti, ali drzacu se po distanci, mozda sam ti najvise pogresila ali nisam imala snage za sve…
Mezimica nije dobila isto dobto kao svoj stariji brat ali je bila udavljena ljubavlju, od mene i mog sina, spavala je izmedju nas, i primetila sam da se sin sve vise vezuje za nju, i ona je nekako najvise nasa, a ona druga porodica koja se otima za njenog brata, nju cak ni ne spominju kao da ne postoji. Briga mene za to, lazem….boli, ali uprkos tome verovatno i uz malo inata oni su napravili takvo sranje da nemam opravdanja. Sto su vise uzimali unuka kod sebe, mnozila se i jacala moja ljubav prema malenoj. Vezale smo se kao creva. Bolovala sam njen odlazak kod druge babe i dede, i to sa razlogom i ona je bolovala tamo. Dogovorile smo se da se vise necemo rastajati.
Sad je vreme da ovaj treba da izadje , za recimo tridesetak dana. Unuk kida dusu svojoj majci jer zeli da ide da zivi sa tatom, kojeg zna samo iz price babe i dede, ali istinu ce videti kad predje tamo i bude svedok da nije uvek sve onako kako se cini na prvi pogled. Porazgovarali smo nas dvoje o tome kao ortaci, predocila sam mu neke stvari, kao i onu najvazniju koju ne sme da zaboravi a to je, ako shvati da nije to to sto je on mislio da jeste, IMA PRAVO DA SE VRATI KOD MAJKE I SESTRE I MLADJEG BRATA.
Pitate se otkud sad mladji brat….E moji vi…..
To je prica za sebe…. Dok je cerka cekala i pisala pisma ocu od dece, pojavio se slatkorecivi on i poceo da je truje svojim pricama. Toliko je moja prva sreca bila zeljna ljubavi muskarca, zastitnika da nije citala izmedju redova nista, iako sam joj pricala nije zelela da cuje. Ostala je trudna sa tim …uhhhh…. koji je rekao da njenu decu ne moze da prihvati, ali je akcenat bio na reci NECE i ona je uprkos tome rodila sina, mislici da ce dete da promeni sve. Nista se tu promenilo nije osim moje prve radosti.
Napravila se na onakvu kakvu je on zeleo, onda kad je dobio sta je trazio poceo je da je pljuje kako je ista kao ostale, nastavio da vredja i da ponizava, ne birajuci ni mesto ni nacin. Umeo je usred noci da ih izbaci po zimi iz kuce, da komsiluk oblaci u sta ima bebu da se ne bi razbolela dok je rodjeni otac izbacivao iz kuce….Moja radust mu se posle toga vratila, ubedjena da ce biti bolje jer je on obecao i prolazilo je vreme, a ja sam samo cekala kad ce opet da pozove uplakana u panici jer nema za taxi pa razbijena bubna opna, pa joj nogom stao na vrat, pa ne znam ni da li ona zna koliko je samo puta pljunuo u lice, i kad god bi mu kucu celu sredila bila je izbacena kao sto ni pseto ne izbacuju….uzas……
Moja sreca danas zivi sa troje dece, sama, konacno je pronasla svoj mir. Osecala sam dugo grizu savesti sto je na neki nacin teram u podstanare, ali to je bio jedini nacin da ona shvati da od te bolesne veze nema nista, i da je on ne voli. Ona njemu treba kao zrva jer je on klasican primer psihopatskog ponasanja, a ona zrtva, kako se to zove u psihijatriji KOKAINSKA VEZA
Srecom, bar mislim i nadam se da je tome stvarno kraj, jer je bilo uzasno mucno gledati svaki peti dan svoje dete kako place neutesno govoreci nikad vise nikad, i za pet dana ponovo ide tamo gde je rekla nikad nece….i to je bio krug….pakleni krug…….
Sad primecujem kako joj se na licu vidi umor, ali ne od uplakanih ociju, nego od brige oko dece, zadovoljna je jer konacno shvata da nije prepustena sama sebi,ima mene i brata ali svako treba da zivi svoj zivot, i da niko nikog ne davi,
Nasu bolesnu vezu istu kao moja majka i ja sto smo imale, ja sam moralala da presecem i zbog svog psihickog stanja, jer bi me ubilo da se to nastavilo tako. Bolelo je i nju sve to, ali je psihopata od nje napravio ovisnicu ubivsi joj samopouzdanje, a lepa je i dobra kao andjeo. Moja sreca. Znam sta zeli najvise sad od svega na svetu i to cu joj ispuniti samo da se jos dogovorimo, jer je taj drugi zeleo da ima velike grudi i njene prirodne je napoljuvao da je ona to i ucinila, a evo sad tek izadje na videlo da nije srecna i da ih ne zeli, jer iako je majka troje dece, svi koji je upoznaju samo misle na seks, naravno kad je sve to prenaglaseno.
Sreca je da se ona skinula sa te veze, pa platicemo da se vrati njen prvobitni oblik kako na telu, tako i onaj njen smekerski osmeh na telu. Misli ona da ja vise volim njenog brata, ali gresi, on je samo mladji pa vise mu paznje treba, nju racunam majka je pa razumece, i hoce
Koliko je volim shvatice ubrzo, ne moze niko pomeriti iz srca prvu radost i prvo dete, pa ne znam sta da je, uostalom uvek smo mogle o svemu da se dogovorimo, pa cemo nastaviti tamo gde smo stale, sve polako dolazi na svoje mesto…..
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
