Zahvaljujem…od srca svima…..

Izuzetno mi je drago da ima onih kojima se dopada ovo sto ja zvrljnem na „papir“ i hvala vam na poverenju, jer cu i morati da se malo potrudim pa da nesto sto pocnem da pisem i zavrsim…ali deca…znate kako je ako ih imate, a vi sto ih jos nemate blago vama, ponekad vam zavidim. Slobodno se izjasnite sta je ono sto bi hteli da napisem odnosno sta je to o cemu bi da citate, a od mene je….

Imam toliko toga o cemu bih mogla da pisem, ali moja mana je sto nikako da uhvatim red, pa jedno po jedno. Valjda mi je i dosadno da pisem o jednom dogadjaju nekoliko sati i dana, a ako zbrzam pola cu preskociti, a to je ono sto ne zelim.

Jos jednom hvala svima i drago mi je sto i ja kod vas uzivam citajuci svasta nesto zanimljivo i lepo. Nadam se da se necete ljutiti ako sherujem neki vas post, ako smem vi mi recite. Rado bih to podelila sa drugima …

Pozdrav od vase Blonnndy ili LOP LutkaOdPorcelana ili pravo receno TamaRa ❤

Moja unuka-moja mezimica

Danima sam se lomila šta da uradim i da ne pogrešnim.Svakako rasla je uz mene od prvog dana svog života i uvukla mi se prvo u krevet i onda zaposela celu mene. Iako imam i sina kome je potrebna pažnja i priča svakodnevna svakako dodje trenutak kad on ode u svoju sobu i ja onda počnem hiljadu misli po glavi da prevrćem.

Razdvojila sam se od ćerke i njene dece fizički kako bi ona odrasla i preuzela brigu na sebe. Umorna sam bila previše i pukla sam. Scena koju nikad zaboraviti ne mogu je trenutak ćerkinog besa i inata i grubog odvajanja mene i unuke nakon pet godina neodvojivosti. Plakala sam danima. Lagano sam se mirila sa sudbinom da tako mora i da svako treba da živi svoj život. Tome je doprinelo svakodnevna priča između ćerke i sina kome ću ja da ostavim gornji stan. Neverovatno koliko su bezdušno o tome pričali ne svesni koliko mene kao majku to pogadja.

I presekla sam. Ćerka je otišla u podstanare, naravno imala je od čega da plati, od para za koje ja nisam znala da ima i snalazila sam se kako sam znala i umela da prehranim svu decu. Ona se ponašala kao devojka. Prekipelo mi je onog dana kad sam saznala da me je lagala i da je samoživo gledala samo sebe.

Pukla sam. Nisam izdržala jer laž ne podnosim.

Prošla su dva meseca od kad nisam sa svojom unukom.Trenuci kada sin ode u svoju sobu i ja ostanem sa savešću svojom su me lomili. Sin je takodje ljubomoran na unukicu ali u celoj priči svako gleda sebe.

Moja Andjela je dobila boginje. Jedino rešenje da joj brat koji ima dve godine ne dobije je da je sklonim za tri nedelje kod sebe. Što sam jedva dočekala. Delile smo ponovo krevet, lap top i mobilni i ležale danima jedna kraj druge uz povremene zagrljaje. Toliko ona ume da pokaže svoju ljubav da to nije normalno. Mene oduševi ta količina povratne reakcije. Ušla je još dublje u mene u svaki trenutak mog života koji je ponovo počeo da dobija smisao.

Sinu je stigla soba uzeta na kredit i moja mezimica je postala tužna jer uja ima svoju sobicu, a ona nema.

Organizovala sam radnu akciju da se od moje sobice napravi njoj. Spustili smo mali ormarić iz ujine sobe u njenu buduću sobicu. Spustili i beli radni sto ionako će uskoro u predškolsko.Krevet smo ponovili posteljinom sa roze srcima, ali moja mezimica želi roze sobu.

Sad čekam penziju pa da uzmem četkicu i farbu i da pokušam ovako ukočena da obojim zidove i ako uspem neku garnišlu da nadjem da joj stavim toliko željenu zavesu sa miki i mini mausom ( naravno roze) i onda još malo čekanja na neke roze stazice ( krpare) i da konačno ima ono što toliko želi.

Više joj se ne ide nigde iz njene sobe. Sama slaže svoje stvari u ormarić, odjednom je postala uredna i srećna.

Moje srce je ispunjeno sasvim. Moja mezimica je moj smisao života i uvek me zove „mama“ eto toliko smo vezane.

Ljubav i to nesebična.

Ležim već dva dana iscrpljena od virusa i ona oko mene ide i pita me da li sam dobro.

Počela je i sama da spava u sobi u kojoj joj nedostaje i lampa jer se plaši mraka isto kao i ja nekad.

Bogu hvala na njoj u koju sam se zaljubila još dok je još u stomaku krila svoje lice posteljicom koju je drzala da se sakrije ali svoj nosić nije mogla.

Duša moja i moje sve na svetu.

Ne treba meni ništa osim njene sreće.

Deo njenog kutka ❤💋❤👩‍💻🎁

Ukratko moja biografija

Ko sam ja?
Do dan danas ni meni to nije poslo za rukom da shvatim.
Recimo da sam :

Zena koja je kao dete imala bezbroj drugarica i drugova ali sam se oduvek tesko uklapalla u njihove nacine zabavljanja ili nekog hobija, jer ja nisam imala hobi.
Ustvari pokusavala sam i sa sakupljanjem salveta, i sa postanskim markama i svasta nesto sto je tad bilo u trendu, samo da se zna da sam sedamdeseto godiste, ono doba kad je smoki kostao trideset para, da da trecina dinara.

Ko sam ja?

U svojih dvanest godina,ubila u jednog Dujketa, koji je svirao gitaru. Nije to potrajalo jer je imao nas nekoliko, a ja to od malih nogu ne volim
( sad se zbog toga jezim na ozenjene koji bi nesto sa strane )

U mojih petnaest je nastupila prva ljubav, kome sam dala celu sebe na svoj bas rodjendan, ali on klipan u njegovih sedamnaest nije to ni cenio niti znao koliko je to ljubavi u jednoj devojcici (zbog njega mrzim da dajem osecanja i da osecam bilo sta prema nekom)

Onda na leto sretnem jednog Iliju, koji je bio nesto stariji, i tu je bas proradila emocija, ali me je on prevario sa drugaricom, pa sam ostala i bez njega i bez drugarice (i dan danas sve po kratkom postupku resavam)

Onda se u mojih dvadeset nepunih pojavio moj buduci muz, i sa njim sam dobila cerku, i kad je maloj bilo dva meseca, ja sam ga napustila jer je poceo ili ko zna od kad varao sa drugim zenama, a ja sam ljubomorna kao pas, ili bar ne volim da budem nekom zena i to prevarena zena.

Onda je nastupio period ljubavi sa Gagijem `93 god.sa prvim komsijom sa kojim sam ostala trudna, ali on nije bio za to, ja jesam i na kraju bilo je po njegovom…Kasnije su svi bili prolazne simpatije, i ja sam se hranila flertom, to mi je bilo dovoljno, jer sam bila posvecena cerki i poslu…

Zatim jedan sa kojim sam samo imala letnju avanturu, ali sam ostala trudna, bez zelje da se udajem i dogovorili smo se da ja rodim dete slobodno jer njemu nece smetati…

Dobijem sina, koji je dusa od deteta, sad vec momcica, koji me je po rodjenju namucio uzasno, borili smo se za njegov zivot, i naravno njegov otac nije hteo ni u cemu da pomogne, pa cak ni u tome da odem do kuce da se okupam bar, a za toliko da on bude sa sinom u bolnici…

Shvatila sam da nemam srece sa muskarcima, ili pak oni nemaju sa mnom, i prekinula sam da se mucim i pokusavam nesto da sredim na tom polju. Vremenom sam postala i tupa i glupa za udvaranja jer mi je iskreno muka od toga, sve to vodi samo do kreveta, a ja u krevet necu jer ne zelim. Necu d silujem sebe da bi nekom bilo OK, a jos ne sretoh nekog ko nije pobegao cim bi cuo da me seks ne zanima…….

Moje misli o svemu i svacemu

Tako da sad sa svojih cetrdesetidevet godina vreme provodim sa unukom koja mi je mezimica, zove me mama, jer je sa mnom od kad se rodila,obozavamo se ❤
I znam da nema tog muskarca koji bi prihvatio zenu koju seks ne zanima, a ocekuje ista ta da njega zanima i njen sin i njena unuka, jedna od troje.

I sad dok ovo pisem sa jedne strane lezi i spava moj prvi unuk, a levo od mene je moja mezimica. Lepo nam je ovako…
Neko bi zeleo da je u centru paznje, ali moja paznja je usmerena prema deci. Mozda nisu krivi ni muskarci vec ja.To nije ni vazno….Veruj samo da ti je bolje bez mene jer bih ti ja bila kriva za sve tvoje blokirane racune, jer onaj ko je sa mnom mora da misli na sve. Eto , olaksala sam ti da znas kakva sam, i nemoj da ti bude krivo, vidis i sam da nisam ni za koga, a posebno ne za tebe. Teska sam i sama sebi, zamisli koliko bih tebi bila…..

Nastavice se…….

blonnndy011.blogspot.com

Lomljiva dusa i srce od stakla

     Od svega mi u zivotu najteze padne kad su mi deca bolesna. Nebitno je koja je boljka u pitanju, ali tada pucam po savovima. Boli me svaka njihova bol i svrbi me svaka boginja. Ne vredi, ne mogu to da iskljucim kod sebe, stalno je prisutno. Isto kao i kad mi srecni nesto pricaju, a meni krenu suze od srece. Pitam se koliko cu jos tako moci? Da li to traje dokle god smo zivi ili se vremenom ugasi…     Secanja me isto drze u grcu.Secanja na sve decije bolesti, pa i one koje su izazvane lekarskom greskom. Koliko sam samo tableta popila da bih pregrmela svaku novu braunilu u ruci koja ima samo trideset i sedam dana…Mala rucica, ali jako steze moj prst kao da zeli da mi pokaze koliko je to boli. Taj bebeci pogled koji ledi krv u zilama. Majka samo zna i oseca o cemu ja to pisem sad.Da, Majka sa velikim M. Mada moram naglasiti da ima i oceva koji su poput Majki i koji osecaju na isti nacin kao zene. Retki su, ali ih ima.      Svako od nas drugacije podnosi bol. Mene moja bol ne boli koliko me decija kida i slama. Potresno mi je da znam da se neko dete (kao nekad moj sin) bori za zivot. Uzasno tesko i mucno. Secam se svake Majke iz bolnice koja je bila kraj svoj bebe. Secam se jedne Zeljke iz SA koja je imala cerkicu Tamaru, imala je problem sa disanjem. Jedne veceri na terasi instituta Zeljka mi je poklonila prsten da je pamtim zauvek, cak smo se salile kako ce jednog dana moj sin da juri po Sarajevu Tamaru sa prstenom njene majke…..
     Ne secam se sta se dogodilo sa prstenom, ali Zeljku i dalje pamtim i volela bih da je nekako negde nadjem, da se sretnemo. Bogu hvala pa smo imale podrsku od sestara, sto je retko zaista. Izgleda da se ti teski trenuci u zivotu najduze pamte, ali se iz njih uvek izvuce nesto pozitivno. Kao sto je bilo Zeljkino i moje prijateljstvo. Nadam se i zelim da verujem da je Tamara dobro i da je vec devojka zdrava i bez problema. Neka je Bog blagoslovi.
     Neka Bog blagoslovi svako dete na ovoj planeti i neka ga ozdravi. Neka se deca lise patnje i suza i boli. Boze spasi nam decu, za nas ne brini, izdrzacemo sve kusnje u ovom zivotu i trudicemo se, bar ja da ti se sto vise priblizim. Cuj molitve moje za bolesnu decu, samo te to molim. Ne diraj decu, Boze.
     Deco, vi ipak ne smete da smetnete sa uma kolika je pozrtvovanost biti roditelj, i koliko je velik i pretezak teret biti roditelj bolesnog deteta. Cuvajte vase roditelje kad ostare jer su bas oni cuvali vas dok ste rasli. Slicne, a toliko razlicite uloge imamo. Mi vas dizemo, a vi nas pridrzavate dok se nasi zivoti lagano gase.Svako ima svoj zadatak u ovom zivotu i to nikad ne treba i ne sme da se zaboravi. Koliko ljubavi dajes toliko je i primas.

TamaRa 21.12.2019. godine u Beogradu ( u jednoj malo sobici ) kafa, pepeljara i cigarete….



Unzip kad dodje vreme…

Pred samo svitanje krenuh rukom da zaklopim laptop preumorna od svega sto mi se dogadjalo u poslednje vreme.Usla sam u fazu da me sve i svi iritiraju, ignorisem i pokusavam da sve nekako neutralisem, ali ono sto mi smeta je sto sam prestala da pisem…zakocila sam se..

Ne spustivsi do kraja jer sam ugledala obavestene za DM otvorim ponovo, prokleta zenska radoznalost. Nebrojeno puta me je skupo kostala, ali nikad kao danas….

Otvorih poruku u kojoj je kratko ali vrlo kulturno, i pre svega pismeno i estetski odradjen pozdrav upucen meni. Otpozdravih racunajuci da vec sledeceg trenutka odlazim na spavanje i znajuci kako se ne zadrzavam u porukama nisam se nesto brinula ako odgovorim na jos jedan njegov ispisan red.

Gle, napisao je TamaRa ili samo Tamara uz dodatak sa velikim R ne secam se tacno, ali jedino gde pisem svoje ime sa velikim R je ovo mesto ovde, gde belezim neke stvari o sebi, i gde ne razmisljam da li ce neko to procitati ili ne. Ovo je moj prostor i mogu da pisem o cemu god hocu, praznim se i lepo mi je ovde sa sobom i svojim mislima. Iznenadjena sam bila i te kako jesam, i bilo mi je drago kad mi je napisao da lepo pisem, ne znam koliko je toga procitao o meni, ali sam dobila zelju da se nekako lepo predstavim i red po red i rec po rec….saznala sam za neke njegove osobine koje su me oborile. Otac koji svoju decu drzi kao malo vode na dlanu. Kakav to muskarac moze biti, znate i sami. Reci bi to samo pokvarile.

Posebnost njegova me je privukla poput magneta iako mu na profilu pise pozdravna poruka koja je vise opomena da nije odgovoran za posledice jer

pise : OSTAVLJAM TESKE EMOTIVNE POSLEDICE

Ne ocekujucu uopste neku reakciju osim mog smejanja za takve izjave nastavila sam da laprdam i previse da pisem o sebi tho trenutka, i umesto da dodjem ovde i ispisem sve sto imam ja sam njemu pisala do poslednje emocije sve sta mi se desava i kako se osecam.

Bilo je ludo uopste ocekivati da par recenica i par nekih komentara mogu da pokrenu sve to u meni, ali jesu…Priznajem …i njemu sam pa mogu i ovde vama…Sad je kasno da se kajem jer izgovorena rec ne moze da se vrati. Ne mogu da ga analiziram jer ne mogu da mislim uopste danas, a jos manje da se bavim umnim radnjama, na kraju to sto sam osetila nema veze sa glavom, srce je to….

Samo da pocnem o njemu…a nastavicu sigurno brzo jer neke takve energije kad se pojave ne staju same od sebe…ili se ipak ugase ako se ne diraju…ne znam, nisam odavno dopustila sebi luksuz da se prepustim bezglavo kao siparica…ma….i ljuta sam sto nisam uspela da ugrizem jezik i da cutim…inace sam sklona tome kad me uhvati neka lagana frkica onda pocnem da verglam i lupam sta stignem i sto treba i sto nikad nisam smela. No bilo kako bilo..

Hvala mu za to sto je uspeo da mi pokaze da sam ziva i da mogu da se otvorim i da jos u meni ima toliko toga sto zelim nekome dati, samo dok ne budem imala kome da urucim poklon paket svojih zipovanih emocija…drzacu jezik za zubima i pisacu samo ovde, jer ovde citaju oni koji me nikad upoznati nece, a njega…mogla bih ga slucajno sresti negde …i ……mogla bih ali necu.

Znam da sam vec pobegla od njega, od sebe i ovih osecaja jos nisam ali ne smeta…neka me malo vozi ta cista emocija….prija za promenu….

TamaRa

Zabranjena ljubav !

Bilo je nekako pred kraj leta, zavrsavala sam posao po salonu i cekala Debisku da dodje po mene i da smislimo gde cemo to vece da izadjemo na klopu. Malo sam pazara precutala ocu, koji je stekao svaki dinar, i resila da sa drugaricom odem na veceru. Predlozila mi ona neku piceruju, „Kortina“blizu Pravnog fakulteta u Beogradu. Trebale smo samo da pozovemo i rezervisemo sto.

Dok sam okretala brojeve pazeci da mi ne prokliza prst, Debiska je pocela zarazno da se smeje i jedva sam se uzdrzala na Halo sa druge strane, da ostanem ozbiljna i izgovorim sve sto me pitaju za rezervaciju. Prijatan glas muski je primio rezervaciju i mogle smo da krenemo samo da ja nisam usporila stvar.

Sva usplahirena rekla sam joj da cu veceras naci coveka svog zivota i da moram da pripremim na papiricu poruku za njega. Napisah necije reci „Zaljubi se u trag mojih usana na cigareti, u otisak usana na casi, i blatnjav hod na ulici koji sigurno negde vodi“ Tako nekako…

Posle smo pesice do picerije, taman lagana setnja, a i imale smo vremena da ne moramo da zurimo. Usle smo u neki mali hodnicic, jedva da se okrenes, a to je bila ujedno i garderoba. Pokazao nam taj veseli klinac gde je nas sto i sele smo, i po obicaju ja sam pocela da se osvrcem da vidim koga sve tamo ima, ili bolje receno kakav se svet tu okuplja i svraca. Za sankom sam ugledala jednu plavusu koja se kliberila kao imbecil prelepom momku koji je prao case.. Konobar je dosao da primi porudzbinu, ali pre toga rekla sam drugarici, da cu pisamce dati onome ko je primio porudzbinu jer sam otkinula na taj glas. Pitala sam konobara ko se javio na telefon, kako bih znala kome ide papir, ako ide njemu ubicu se, nije moj tip ni malo, a i smesan je kao lik iz reklame za Voban banku, ako se secas mozda…

Pokazao je glavom u pravcu sanka i to je znacilo da onoj lepoti bozanskoj trebam dati ceduljicu. Brze bolje sam ustala i krenula prema sanku, sva puna sebe, a kosa mi je bila kratka i spaljena od minivala i nije mi smetalo da odem i da se ljubazno nasmesim i dam ceduljicu, koja mu je ispala iz ruke direktno u penu u kojoj je prao case. Sreca nije se pokvasila, malo jeste ali ne previse da upropasti celu stvar. Medjutim nije digao pogled, zguzvao je cedulju i stavio u dzep od pantalona i nastavio da radi svoj posao. Odsetala sam do stola i znala i pre nego sto mi je Debiska rekla, da me je plavusa sa sanka ispratila pogledom sve do mog mesta. Nisam se okretala vise, ali mi je srce udaralo kao crkveno zvono. Nekoliko puta sam bacila pogled prema sanku, i sreli su nam se pogledi i to je bilo sve. Vecera je zavrsena i posle smo kuci.

Odlucne da izlazak ponovimo i sutra isto mesto i sve isto, samo sto sam ja molila Boga da me malo ovaj smedjokosi smeker pogleda, uh odlepila sam kao slicica.

Sutradan u salonu zazvonio je telefon i cula sam isti glas kao kad sam rezervisala sto, jer sam na cedulji naravno zapisala broj telefona. Izvinjavao se za prethodno vece, rekao da je poruka fenomenalna da nikad niko mu nije tako nesto priredio i pao je dogovor da se nadjemo u devet sati uvece kod Beogradjanke, odmah do fontane. Stigla sam par minuta ranije i cekala, cekala….setala levo desno i cekala. Pogledala sam na sat i celih cetrdeset minuta njega nema, a ja cekam kao budala. Nisam znala sta da radim, da li da jos cekam ili da idem. Nije bilo mobilnih telefona i to je tako znalo da se desi…Mislila sam da je ostao na :treningu“ duze i da ce to biti razlog sto nije stigao, ali ni narednih pola sata nije se pojavio i otisla sam kuci, totalno loseg raspolozenja.

Sledeceg dana je zvao da mi se izvini i da mi zakaze novi termin za novi sastanak.

nastavicu sin mi je dosao…

Lutka Blogeru pesmu dala….

I cutim, slutim te tek onako u tisini da veceras nisi ovde

Mozda gresim….moguce je da si se pritajio i pratis me u tisini….

Verovatnoca postoji i da ti je pripala muka dok si citao sta pise lutka…

Oko me tvoje prati kao sena…

Molim te oprosti, i ja sam samo zena….

Dodjem da vidim da li si tu, i uvek smo u raskoraku

O tebi bas nista ne znam osim onog sto pises

A tako bih zelela da mogu

Da te cujem kako dises…..

Eto, ponelo me malo, ovo nesto iznutra, probudio si nesto cudno u meni, i hvala ti neznance na tome, sto sam otkrila da u meni jos zene ima, i da mi srce cudne vibracije prima…..

Ljubi te Lutka iz svog kutka, nadam se prepoznaces da je ovo samo za tebe i ako bi smeo ti bi napisao, da ti je drago sto si mojim nocima dao smisao…Znas da na tebe mislim, smeskaj se samo lepo ti stoji, samo ne zuri, polako samo, Lutka se ipak ljubavi boji….

Mozda ti ova pesma pomogne da znas da si ti u pitanju…a glup nisi, toliko znam….

Iznenadjenje za 40-ti rodjendan

Prvi proslavljen moj rodjendan u 40-oj, negde van Beograda, u blizini Obedske bare, u nekom lokalu zvao se „Arena“ . Inace to je moj zaista prvi rodjendan koji sam proslavila, ni njega ne bih da nije bilo Marije koja je toliko zelela da izadjemo na to mesto, da sam cak i ja prestala da se opirem, i pocela groznicavo da se spremam kao da idem na izlozbu. Ne pamtim ni pre te veceri kada sam poslednji put bila negde gde je ziva svirka. Nagovestila mi je da njen drugar Zeljko Bosanac peva i da pravi ludacku atmosferu 🙂 naravno, cim cujem nesto da je ludacko ne mogu da odolim, niti da odbijem .

Skoro pa i Marija da bude skroz spremna, ali se pojavio problem jer ne znamo ko ce da nas vozi tamo, a trebalo je ne secam se neko vec, medjutim plan se promenio u poslednji cas, i to mislim mojoj krivicom jer nisam zelela drustvo tog prvo*odabranog vozaca…

Zelela sam opusteno vece, a ne da se sa nekim nadjacavam preko ozvucenja, verovatno o prici koja me ni ne zanima, odnosno mene kad sam u kafani osim muzike, igranja, pevanja i ludovanja nista drugo ne zanima, osim kada ce pesma koja me tera da puknem casu jako o pod. Nadju mi ponekad zicu, i ako to provale, onda samo napred nasi samo jasi 🙂 nema kraja bez lumperaja,i provod do jaja … Pogledah Mariju koja koluta ocima i sklapa konacni dgovor sa nekim njenim udvaracem dugogodisnjim (sama rec kaze neuspesnim )

Ogledala sam se u svojih cerdeset i u kmpletu koji je Olja zaboravila, a ja pozajmila izgledala sam da i ja mogu da stanem na binu (nisam znala da se to vise nije praktikovalo ) bina, jel..Neka cudna groznica me uhvatila i jedva sam cekala da krenemo.

Marija je sela napred pored tog njenog, pa red je, a ja sam se iskljucila i slusala muziku sa radija, ne secam se sta je uopste bilo na repertoaru, dok su mi se misli smenjivale u glavi kako li ce Mara podneti drustvo ovog kepeca.Marija je bila punacka, ali je bila bozanstveno lepa. ja nisam bas lepa, vise sam sarmantna, visoka i mrsava. Bile smo bas tandem, isle smo jedna uz drugu, narocito za kafanu, zakljucih.

Muzika se cula do parkinga, i onda lagano na onim stiklama vrc, vrc do ulaza u restoran. Nisam ocekivala nista specijalno, nisam ocekivala nista osim dobrog provoda. Marija je krcila put ka separeu, a ja sam isavsi iza nje gledala sa strane koga ima, kao da sam u lokalnom kaficu pa cu videti nekog poznatog, salim se, gledala sam da vidim tog druga koji przi atmosferu, ali nisam mogla od konobara i ponekog pijanog gosta.

Sedosmo u svoj separe, koji je bio na par stepenika iznad centralnog dela gde je stajao pevac koji je kad sam ga ugledala, uspeo da mi izazove aritmiju. uhhh…Duga crna kosa u rep vezana, osmeh izmisljen, a oci neke vragolaste kao na ulju, samo saraju levo desno, sve dok nije stigao pogledom do naseg separea i momenta kad su nam se pogledi sreli. Njegov osmeh i moja ozbiljnost ili bolje receno ukocenost, jer sam gledala tipican primerak fizicke lepote koja me je u to vreme privlacila kod muskaraca. Naravno mogao je biti i ruzan, ali ako je dugokos ja sam gotova. 🙂 Odlepitis-totalis

Odlucila sam se za tekilu jer ona nema miris ni ukus, i lako je popijem, zelela sam da se malo tresnem ali da ne preteram i to je znacilo tri tekile i gotovo… Inace je sve preko toga van moje kontrole, znam sta se desava ali ne mogu da prestanem, eto tako alkohol deluje na mene.

Drmnula sam prvu brzo, i bez soli i limuna samo sto pre da mi ubije onu tremu od pevaca koji mi je unosio nemir, i besnela sam na sebe sto nisam opustena i ne pevam i ne djuskam nego sam nasla bas veceras da zinem kao svraka…uzasss…a ide mi to od ruke

Izgledala sam tad u glavi nekako ovom najslicnije…slika je dan dva pre toga ili mozda cak to pre podne nastala, ne znajuci da ce mi nekad koristiti dok budem pisala o toj veceri, tek da imas predstavu kakva je „macka“zinula kao seljanka 🙂 sa sve otvorenim ustima. Naravno, preterah ga sad, ali sam se dobro potrudila da ne izgledam tako (svrakasto).

Ugasilo se svetlo, pevac je nestao, muzika stala…pogledala sam Mariju da je pitam jel to fajront ili sta se desava, ali ona je bila u prici sa onim njenim da nije ni primetila da sedimo u mraku, jadna Mara sta je trpela zbog mog rodjendana, ali hvala joj …. Bljesnu nesto iza stuba, i zagrmi muzika odjednom i zacu se prvo samo muzika, a onda se pojavi Zeljko iza tog istog stuba odakle je dopiralo neko svetlo, sa nevidjenim osmehom na licu i zaculo se „Srecan ti rodjendan sunce moje drago, volim te volim ti si moje blago, neka ti cvece u zivotu cveta …..“ Isao je pravo ka meni, a iza njega je sevao vatromet na mojoj rodjendanskoj torti. Bila sam se oduzela i odjednom me preplavio talas nevidjene srece i svega toga neocikavanog a osmisljenog za moj prvi rodjendan u zivotu koji slavim…..evo pesme koju mi je Zeljko otpevao na svoj nacin i sa svojim pogledom, pocetak je bio pri dolasku nasem separeu, a od pola sedeo je pored mene i gledao me direktno u oci i pevao pesmu do kraja….jezila sam se….toplila sam se, i samo sam za to vreme tresnula bar jos dve tri tekile, onako da se podgrejem, da ubijem tremu ili ce trema mene. Jedna drugu mora.

E bas, ta ali na njegov nacin….

Zagrejala se uz crno vino i Mara, pa smo se svi nasli na stepenicama i djuskali svako na svoj nacin, ali pevac na neki neocekivani bas. Stajao je meni sa leve strane i pevao, a jednom nogom davao takt tako sto je direktno naslonio uz moju nogu, sto se visine tice, ja na stiklama jednako on. taman da su nam se butine zalepile jedna uz drugu. Pocela je neka druga, pa neka treca pesma i tako redom, ne brojeci vise ni pesme, ni godine, ni tekile …ludilo je pocelo…..U vazduhu bar na tom nasem stepeniku se osecao miris zelje, divlje strasti….pohote….ma ne znam…. Sisao je stepenik ispod mog i okrenuo se direktno ka meni, a ledja celoj kafani, to je bila nasa noc….svi su mogli da idu, niko to ne bi primetio….Njegova noga je nagazila na moj stepenik i butina usla medju moje noge, pravio se lud i pevao kao da se nista ne desava, a ja pozvana na prljavi ples, samo se prihvatila ritma, nisam se bunila,….Sela sam da dodjem k sebi, ali seo je i on, vise se nije znalo ko bi koga i kako, uffffff…. Dogovorili smo se kad se zavrsi muzika, da se on spakuje i da krene sa nama za Beograd, na tu cuvenu kafu koju do danas nismo popili jer….

Seli smo u kola i krenuli ka kuci, Marija je naravno sedela napred sa tim njenim , a Zeljko i ja pozadi, zeljni jedno drugog, da kao da nismo imali toliko godina vec da smo neka deca pubertetska, dohvatismo se ….Boga mi samo tako…..Odjednom kola se zaustavise i lik koji je vozio,a secam se bila je uzasna magla pored bare, rece nam tiho ali tri puta da izadjemo iz kola. Kad mi je doprlo do mozga sta nam govori pocela sam da trazim drugu papucu negde ispod sedista, i jedva je nadjoh na vreme, jer je lik odlepio i poceo da nas glasno bas izbacuje iz kola, sigurno je odlepio kad mu je Zeljko na nesto odgovorio sa osmehom, taj se covek smeje uvek, verujem. Ovaj kepec popizdeo i ajd svi napolje, mrsh 🙂

Stali smo kod neke klupe ispod jabuke, a meni se pesma „Kruska“ zalepila za pamet i pocnem da pevam i da se zacenjujem od smeha jer vidim u Marijinoj ruci daljinski iz kola za muziku, pa jos rekoh Mari jel mu menjas stanice, imas li domet :)))))

Zeljko je nesto bogradi sebi u bradu jer je bilo skoro pet ujutru da ga nikad niko nije izbacio iz kola, kao da nas dve jeste…jbg….Ode Zeljko svojim jaranima iz benda da hvata kuku zadnjeg voza i bar kuci kod zene da stigne kloima, da ne mora peske i do nje…E toliko o jakoj zelji pomislih ja, ali kako ga prevesti do Beograda, kad ce bilo koji lik da odlepi kad vidi kako se lozim na njega, ne mogu nikome slagati da mi je brat pa da ide sa nama za Bg, kako da slazem kad me lice odaje…..O Boze, sedimo Mara i ja na nekoj stanici, i dok ona vrti svoj imenik u mobu koga da zove da nas vrati, ne sme nikog svi ozenjeni jb….

Pogledam ja u moj bedni imenik, niko ni za krivi nije u njemu, niti cemu, i bas cu ja da nadjem ko ce iz centra da predje 50km do nas dve, i da nas vozi nazad i to jos u cik zore, ma daaaa

Ugledam broj Dobrice, taksiste koji se lozio sto godina da budemo u nekoj vezi, ali nisam mogla mnogo je nervozan za moj ukus, i ona sorta opasnih momaka, ne ide to uz mene….ne idem ja, pa da…..

Javio se promuklim glasom pomalo besno ali se javio iako je video da ga ja zovem, bi mi drago sto sam znala da mogu da racunam na njega, ali sam se plasila kolika je cena te voznje ako je uopste prihvati, Uhvati me panika, sta da kazem sto smo tu gde smo, kuku meni sta cu sad… i krenem da lazem : Novice, neces verovati sta se dogodilo, znas Maru moju, e njen brat se napio u kafani i panduri ga ostavili na treznjenju a ne znamo ni Mara ni ja da vozimo, pa ce ostati i njegova kola, ali sad kako da se vratimo ako ti ne dodjes po nas, vec nekim onim odvratnim zenskim glasom pricam,onim kojim se sluzi svaka zena kad zeli da ostvari svoj cilj. Pita me gde smo, ja kazem na nekoj kao stanici, preko puta vidim traktor i zutu kucu, a iza nas je neka njiva, ma jbt jesi lud gde sam, u picki materini sam jebote, kako da ti objasnim kad ne znam, ni ko sam ni gde sam….A tuga sto je Zeljko otisao onako me cacnula zestoko, a bas bi mi legao kao poklon za rodjendan, i jesmo jesmo se poljubili i bilo je vrhhh, meni ako valja poljubac, odmah znam jel tu moze biti nesto i kako ce biti, ako je poljubac los, prekidam sve i nema dalje da se eksperimentise….

Stigao je Dobrica, posle jedno tri cetiri moje cigarete, dok smo onako polugole sedele na stanici cekajuci ga. Kad nas je video poceo je da se smeje i upita nas otkud se to tako oblaci neko ko sa familijom ide u kafanu i kojim smo to povodom bile u kafanu, Istesoh da mi je bio rodjendan i on se nadrnda, ja dodam da bih ja trebala da sam nadrnana jer mi nije cestitao rodjendan, svako nadrndan zbog neceg, a ja navise zbog pevaca i grunem u smeh jer ga zamislim kao naseg rodjaka koji je ostao u stanici hahahah i lupim pa ostanem ziva Dobrici koji navija za partizan, a imao je neku belu majicu sa crvenom sarom, da li on to navija za „cigane“ prostrelio me pogledom i mrtav hladan izgovorio “ Hoces da ucitis ili da te izbacim iz kola“ Kako je spomenuo izbacivanje iz kola okrenula sam se ka Mari koja je isto kao i ja prsla u smeh. Dobrica je dodao besno gas, zeljan da nas sto pre izbaci iz kola i da nas se resi, ionako od tolike voznje nece videti ni dinar, ne sto nemamo nego sto mu ja nikad ne placam iz principa, pa ni on meni svoje sisanje ne placa, cak dobije i pranje kose, e pa molim lepo…

Proslo je evo devet godina od tad, tacnije ove godine u avgustu ce biti deset godina celih, i krenem na youtube da cujem njegovu stvar moja dama ostala je sama….sad cu da je nadjem ako neko zeli da cuje reci pesme na koji sam otkidala nekad davno…nesto me bas pogadjala pre….

To je bilo pre par nedelja, i onda odem na fejs da vidim ima li jos uvek profil i vidim da ima i da peva iz svoje sobe u danima kad nigde ne nastupa, on ispunjava zelje preko fejsa, i ja posaljem zahtev za frenda i on prihvati, i seti me se….i tako malo popricamo….i eto….kao popicemo neku kafu nekad, juri negde da nadje da peva malo po Beogradu i posla mi u inbox neku pesmu kao za mene 🙂 ja se slatko nasmejem i otpisem mu da to moze da prodje kod neke druge, i ko zna na koliko je mejlova poslao jednu istu pesmu, rekoh kad mi otpevas Tamaru od Kninzde onda cu ti verovati da je za mene, i nestade Zex nema ga….odjednom pljas poruka i to video poruka sa pesmom koja me je pomerila, iz razloga sto je teski seljacizam koji on ne peva i nije je ni navezbao, sto se u videu moze cuti, ali je snimljena onako od srca bas kao sto je pevao i pre devet godina na moj cetrdeseti rodjendan,

Evo da Vidite kako je otpevao pesmu koju sam porucila u online kafani kod Zeljka 🙂 a i nase dve slike iz tog perioda da vidite da smo stvarno pasali jedno uz drugo, ali dzabe nije nam se dalo 🙂

Zeljko Guslov na facebooku isto tako …to je taj Sandokan …od pre devet leta…
Moja malenkost iz tog doba …

SAD PESMA IZ INBOXA SAMO ZA BABU OD ZEXA 🙂 DZABA PARA KAMARA DJE JE MOJA TAMARA ❤ ako mi dozvoli da postavim imam malih tehnickih problema….grrrr ne vredi nece da mi da, koga zanima bice postavljeno na fb na stranici MOJE MISLI O SVEMU I SVACEMU to jedino mogu za sad…dok se ne pretplatim….

https://www.facebook.com/blondy011bg/ pesma iz inboxa je tamo 🙂 idemoooo

Čuvena kafa sa Dašom i konačno penzija

Došla je po dogovoru da joj sredim kosu. I nešto sam ja tu kao uradila ali sam shvatila da mi to više ne leži kao nekad. Pricale smo i smejale se kako je prejebala moju sestru i ćerku ali da je morala tako zbog oteklih očiju mog sina.

U to vreme baš sam pričala to njoj imala sam osećaj da ćerka želi da se po bilo koju cenu dočepa mog stana i da brata izbaci iz života, a mene da strpa u neki dom, čak se mislim da mi je sestra to jednom prilikom ispričala da je to bila očeva nekako krajnja želja. Užas.

Strah je svakim danom sve više rastao u meni samo da nikad više ne završim u Lazi jer mi izlaska više nema.

A,preskočila sam deo kad sam jednom ležala i na vratima sobe u padinjaku ugledala svog uplakanog sina koji je briznuo u plač čim me je video, a siromah prošao kroz ceo hodnik zombija. Popizdela sam na ćerku što ga je dovela i to još bez jakne dok napolju piči minus i veje sneg. Jako sam zagrlila sina i ljubila ga dugo i tiho mu govorila da se Samo jos koji dan strpi i da cu ja doći kuci. Kroz suze je rekao isprekudanin glasom jecajima “ Manama pa znam koliko te dugo nema kad dodješ ovde “ Saputala sam mu tad bajku da je njegova mama super heroj i da kad se najmanje nadaju ja nadjem izlaz. I dok sam ga,Mazila po kosi, razmisljala sam da moram izaći kako znam i umem i to što pre. Tad je jos moj tata bio živ.

Rekla sam ćerki da ga više ne dovodi, a ona je uporno lagala da je on to trazio. A njega je ubedila jer mu je rekla da mama želi da on dodje. Pokušala nas je, ali evo zašto je to ispalo dobro.

Moram ispuniti dato obećanje sinu ali kako. Otišla sam u trpezariju i Ana je nastavila istu ploču kao i svaki dan pre toga. Meni je to bio šesti dan boravka tu. Odjednom me zainteresuje Anina ispovest o bolestimq njenim i Raspitaj se kako ona to odatle može kod lekara i ko je to šalje. Sve mi ona potanko objasni ali nisam znala za šta da se žalim psihijatru da bi me poslao na pregled i posle toga kući.

Legla sam u krevet sa svojim mislima i molitvama Bogu da mi pokaže put kojim treba da idem i onako u kom fazonu kažem mu u sebi Bože uzmi me kao hitan slučaj jer je dete u pitanju. Dečak bez majke, a u pubertetu, o unukici nisam smela da mislim. Umrla bih…

Zaspala sam i ponovo sanjala isti san i uvek u ludnici sanjala ćerkinog oca kako dolazi i priznaje svoj greh i bla bla ljubav kao na filmu.Trgla sam se iz sna jer sam iznenada pokvarila bez ikakve najave niti termina.Opsujem u sebi jer nisam imala sta da obučem odem u trpezariju prethodno maznuvsi celu kutiju montekarla jednoj sto je nosila dva boksa i nikom nije htela ni dim da da.

Počelo je da sviće i da se osoblje skuplja. Naišao je i taj što razvozi po klinikama i pitam ga šta da radim jer dugo već krvarim. Počnem njega da lažem. On se prenerazi i kaže da čim dodje moja dr odem i da joj to kažem.

Odahnula sam i naravno već imala ceo plan u glavi. Osmehivala sam se jer ću uskoro zagrliti svog sina, ljubi ga majka.

Pokucala sam na vrata doktorke koja nije ni znala ko sam koliko je bilo briga i onako uplašeno joj rekoh da krvarim već cetrnaest dana bez prestanka i da se ne smanjuje ni malo. Bože koliko se žena isprepadala. Pa daj ovo daj ono. Ne sme ona da me drži u tom stanju, poslace me odmah na Zvezdaru kao hitan slučaj.

Krenusmo iz padinjaka ka Zvezdari ali u m9joj glavi alarm.Sta ako ginekolog otkrije da nije odliv već običan ciklus? Može razlikuje se. Kad mi je rasčepila noge i zarila ruku samo sam mislila na svoj odlazak iz ludnice. Pitala me koliko traje ispricah joj isto sve. Prepisa mi neke hormone uz napomenu da se javim svom ginekologu jer je to urgenta stvar, mozda i za explorativnu kiretazu.

Dobila sam bez icijeg prisustva otpust lično ja na ruke i gotovo iste sekunde počela da trčim ka kući. Ka svojim pilicima. Otac se naravno izbecio kao i ćerka a ja sam ih stavila da sednu jer imam nešto da im kažem.

Rekla sam ćerki da ubuduće pošto joj ja ovako luda čuvam decu i hranim ima da mi daje 24.000 dinara koliko je za njih troje iznosila tad socijala. Onda sam se okrenula bolesnom ocu i rekla da će od sad posto mene šeta po svašta nešto da plaća ko tudju negu od svakog dela penzije po 7500din.39.000 pre tri cetiri godine beše fina cifra. Niko me od tada više nije nazvao neradnicom i počeli su se ophode drugačije prema meni.

E, da se vratim na,Dašu koja mi priča da je džabe što ja izlazim na vestacenja za penziju iz Laze, jer odatle retko ko ili gotovo niko još nije otišao u invalidsku. Preporuci ona meni njenu doktorku pri kliničkom centru ali ja nikako da se pomerim i krenem. Ne da mi se da,legnem pa to ti je.

Nakon tri, cetiri meseca sednem nasamo sa sinom I objasnim mu da mi treba bar još jedno bolničko ležanje pa da predam za očevu penziju kad već imam pravo po osnovu invalidnog deteta. Prihvati to moj sin i ja se zaputio po uput. Izvadim papir i čitam ime doktorke kod koje bih, kad ona više ne radi tamo. Pita me opšta praksa šta ću sad. Ja rekoh da mi iscita imena ponovo, biras nasumice i šta ti Bog da. Kaže jel Srdja ili Srdjan. Odgovorim taj sa N na kraju. Kad me Srdjan otac smestao sad nek me Srdjan leči.

Koliko sam sreće imala shvatila sam tek na klinici. Moj izabrani lekar je glavi baja u dnevnoj bolnici. Nema ležanja samo sedenje…..

Jedva me primio ali to nije važno prebacio me ko parče mesa nekom svom mlađem kolegi. Ispostavilo se kao najbolje rešenje. Ostadoh tu sest meseci i tri poslednje nedelje sam molila da mi pisu predlog za penziju, u medjuvremenu sest meseci moj doktor i ja se bavimo mojim životnim problemima nikako psihičkim i zahvaljujuci tom izuzetnom timu radnika i saradnika ja dobijem predlog iako su mi rekli da moja dijagnoza ne vodi direktno u penziju. Nasmejem se i kažem dajteee mi ljudi odvescu se sama, pa,umem ja i da se maskiram i malo da glumim.

I tog avgusta odem na veštačenje i kao pred audiciju obratim se ponovo Bogu na brzaka da ako to ne pridjem ja ne znam šta ću i kako ću dalje. Niti sam za rad, a od necega moram da školuje sina. I onako domaćim mu još,pred sam ulazak Bože ceo zivot su mi uzimali sve, ako te ima daj nek mi vrate. I udjoh.

Nekoliko pitanja i nekoliko odgovora i to je to. Izasla sam i znala da sam prosla. Osećala sam to. Na pola predmeta odem u Pio i pitam dokle je stiglo, vidim nema mog referenta i neka zenica me ispita sve šta i kako ( verovatno je bila besna na nekog pa,mi otkrio) jel i majka pokojna rekoh da jeste. Kaže ona kao invalidno dete imate pravo na po 70% od penzije oba roditelja ako zbirno ne prelaze 80.000 rad.Naravno da ne prelaze i ne budem lenja predam za dopunu predmeta i po nekom njihovom zakonu morala sam da izadjem opet na veštačenje za majčinu penziju. Prodjoh ko bos po trnju i toliko mi zivac digla jedna iz komisije i moja sestra koja usta nije zatvarala da sam jednog momenta ustala I dreknula PICKA MU MATERINA PA CIJA JE OVO KOMISIJA? STA SERE SAMO RODJENA SESTRA I GDE JE BILA 20 GODINA KOJE KURAC VREME UTICE NA TO STO MI S3 SPAVA. POPILA SAM TRI TABLETE ZA SPAVANJE I NOCIMA NISAM SPAVALA ETO ZATO MI SE SPAVA. Upita me doktorka zašto nisam spavala ucutah pa rekoh jednu kratku priču kako su mi demoni ulazili u sobu kroz zid pa,sedeli za stolom i saputali ja ustajala da ih čujem ali oni vezali i tako nekoliko puta za,noć pa sedam noci tako…i još par nekih detalja i na,kraju ludila okrenem se i pitam da li cu dobiti i taj mamin deo jer mi baš toliko fali zbog sina. Zena me pogleda i reče da ce da napiše predlog ali završnu reč ima Pio. Juče sam zvala i saznala da je predmet na stolu, da mi je Bog dao i keva što je otimala i da cu kad odradi zbirno imati 54.000 dinara invalidsku pirodicnu penziju.

E dragi moji ja sam to krvavo odlezala. I nisam srećna jer kad ti neko oduzme radnu sposobnost osećaš se bezveze, bitno je da nisam dobila staratelja, bitno je da sam ćerku odjavila sa adrese, bitno je da sam sinu sredila sobu i kupatilo na kredit naravno i bitno je odnosno najbitnije da se ono prvo što me je moj doktor pitao imam li neki cilj ili čemu tezim, raspadala sam se I rekla da bih volela penziju da dobijem i da zivim sama sa sinom. Uspeli smo moj doca i ja iznenadio se kad sam mu sve ispričala i videla sam da je srecan zbog naseg uspeha i čak mi je skinuo ono 2 Sad sam samo F25 a to se tretira kao stanje koje ti izaziva okruženje u kome živiš ili radiš.

Sad planiram da cerki pomognem da smanji grudi jer je niko ne gleda u lice i dušu pa još jedan kreditic 🙂 i eto…

A,PITA ME MOJ DOKTOR KAKO SE SAD OSEĆAM A JA MU KAŽEM- DRAGI DOKTORE, DO SKORO SAM BILA SOCIJALNI SLUCAJ A SAD SE OSEĆAM KAO PRILIKA 😂😂😂😂

Izvinjavam se svima ako je preopsirno, ali ja stvarno ne znam kraće ni da pričam niti da,pišem

Ludnica i isterivanje podstanara

Tog dana dok su mene odvezli u intezivnu je bio opsti haos po kući. Ćerka je manijakalno zvala „oca“ mog sina da,mu kaze da ce mu dovesti brata jer je mama opet u ludnicu otisla. Sin je neutesno plakao. Rodjena sestra koja je zamenila mog oca koje je umro je stala na cerkinu stranu. Svasta su one ispricale ali panduri su samo rekli ako je to njihova tvrdnja da dodju u Mup i podnesu tuzbu. A moje delo se sastojalo iz toga sto sam koga sam stigla molila za pomoć jer od 13.480 nisam mogla da hranim dvoje cerkine dece i mog sina. I bez ikakvih drugih primanja.

Elem.Dok sam bila vezana i vredjana na intenzivnoj nezi gde sam pevala na sav glas i molila se Bogu za neko čudo. Dok je brat dolazio i govorio da prekinem i ucutim sa,obaveznim delom “ debilu prekini“ Toliko sam bila besna da nisam mogla da stanem po cenu da dobijem i batine. Promenila se smena i decko iz noćne mi je skinuo kaiseve sa ruku i nogu i dao kafu i cigare i polako sam dolazila sebi od bola u predelu besike jer kreten koji me je vezao nije mi dao da odem u wc niti kap vode koliko sam bila žedna. Za to vreme u mom stanu sestra i cerka jure lap top ne znam iz kojih razloga ali klinac koji je živeo kod mene je sklonio iz stana u neki štek jer mu se činilo da je to najpametnije rešenje I svakako u znak zahvalnosti jer njegovoj mami nisam rekla da duguje kiriju. Inače njegova majka je mojih godina i dugo je u penziji po psihijatrijskoj osnovi, ali vrlo mudra i brzog mozga.

Sin je čekao na ulici dok se ona približavala mojoj kući da se upoznamo i da vidi kod koga joj sin živi jer od očuha kod nje nije mogao, a sa ocem se nije slagao. Reče joj Luka da ja nisam kući i šta se sve desilo ispriča joj sve ovo što sam do sad napisala i ona se izbeči i reče sinu “ Ko to mene može da izbaci iz stana koji si platio?“ I udje ona u stan u praznu sobu jer je sestra moja bila u kupatlu. Sede Daša i zapali cigaretu i ćuti i čeka. Udje i njen sin i ona mu pokaza da sedne, pa onda sidje i moj uplakana sin koji je obozavao Luku kao starijeg brata i Daša kad ga je ugledala otecenog samo mu je sapnula da se ništa ne brine da će mama sutra biti kod kuće.

U to vreme nekako dolazi vizita i kako mi se učinilo da mi je jedan med brat rekao da sutra izlazim. Ostadoh otvorenih usta u neverici da sam dobro čula ali ništa slično nije mogao reći pa da mi se učini.

U stanu kod mene sestra je izasla iz kupatila i ugledala nepoznatu ženu za stolom. Izvinila se i predstavila kao moja sestra i počela da objasnjava da sam ja u ludnici da se drogiram sa njenim sinom pred decom, a ćerka je moja čitala sedeći tačno naspram žene koja je dosla da vidi gde joj je sin iznajmio stan i kakva je ta žena za koju joj je već rekao da je ležala par puta na psihijatriji ali da njemu ne deluje tako.

Sestra onako nadmeno reče da Luka mora da se iseli iz stana jer ja nisam tu, a i sin će kod oca u Cg.Ne daj Bože sad se mislim dok ovo pišem. Kaže Daša kako to mislite da izadje napolje, a već je platio za mesec unapred. ( samo smo Luka i ja znali da nije) Kaže moja sestra da ona ne zna da je on platio jer joj ja nisam ništa rekla. Odgovara njoj Daša “ Pa nisi joj staratelj da mora sve da ti priča, možda je žena nešto planirala pa,sakrila i od sebe “ Sestra ucuta i Daša pogleda u moju ćerku i dok je posmatrala počela joj je pričati “ Ti si jako lepa devojka i atraktivna i sva si wau jedino što ne ide uz tvoj izgled su te tvoje tužne pretužne oči. Kakav je osećaj poslati majku gde si je ti poslala? Jesi li videla one uslove? Pa čak i ako joj je loše to prodje, daš joj tabletu za spavanje i ujutru čim se odmori druga priča. Pa šta misliš kako je mom sinu bilo da me golu trazi po ulici noću kad me stigne kriza…“ Ćerka je samo pitala sta da radi sad. Onda je Daša uzela telefon i pozvala Lazu da javi da će po mene ujutru doći ćerka i sestra da me vode kući .

Budi me brat i kaže da se brzo spremim i da idem u sobu kod dežurnog lekara da me čeka. Ušla sam i skamenila se. Ugledala sam uplakanu ćerku i sestru koja kao da je popišana. Sela sam i pustila da doktor počne i rekao je da ako izadjem na svoju odgovornost gubim pravo da se lečim više tu. Pomislih u sebi Bože moj Bože moj nisam te za ovoliko čuda molila ali hvala ti Bože što si konačno uz mene nakon svih ovih godina unazad koliko sam te dozivala. Potpisah neki papir i užasno počne da me nervira ćerka koja melje kao vodenica, ogovara tetku kako je htela da me proda, a o svom pokušaju da odstrani brata ni reći. Sestra onako mutavo pokunjena ide ko pokojni ćale vuče noge i još više me nervira. Shvatim šta treba da radim. Kažem obema da sam im oprostila sestri na glupost, ćerki na tolikom strahu “ nesnosljiv “ za mene. Rekoh im da ih obe volim i da ja to njima nikad ne bih uradila. Sestri sam objasnila da je pala pod uticaj ćerke kao pokojni ćale. U tom trenutku, a nije bilo više od pola sedam ujutru ugledam na izlazu iz tog tunela Luku kako stoji i čeka me da izadjem. Suze su mi krenule i shvatim da je tolika privrženost medju nama iz moje želje da imam starijeg sina koji me razume, a on to jeste i toga što je on u meni video “ normalnu “ majku sa kojom može o svemu. I jedino od droge tada u kući je bilo Lukino pivo i meni ponekad za dušu dzoint. Jer kad su me već godinama pre toga proglasili narkomankom rešila sam da udarim pečat sa,ponekim i ponekad dzointom za bolje spavanje, mrzela sam hemiju koju su mi prepisali.

Upoznala sam Dašu par dana kasnije i počele smo da pričamo kao da se znamo sto godina onako kako se samo ludaci kapiraju, e tako smo se skontale nas dve. Imale smo čak i iste sifre F25.2 bipolarni sizoafektivni poremecaj mešani tip.

Dogovorile smo se da sledeceg dana popričamo nešto jako važno za mene ako želim da je poslusam i to uz reči da mozda jeste luda ali glupa nije.

Nastavice se….

Padinska skela II put

Sećam se prvo da je tata poslednjih 1000 dinara izvadio za taxi da me ćerkin probisvet od „muža “ odvede u Lazu pa odande zna se gde. Tih dana nisam bila svoja jer sam zbog novonastale situacije morala da smisljam šta ću i kako ću dalje da zaradjujem novac. Mnogo nas je.

Sa Sladjom više nisam mogla, mnogo sam živaca trošila na nju i još više vremena za pronalazak „zainteresovanih“ za njene usluge. Nije to bilo za mene. Od stresa sam krvarila skoro sest meseci. Rešila sam da izadjem iz cele priče po cenu da svi pocrkamo od gladi. Najgladniji je bio moj ćale koji je držao ruku preko očiju i pustio me da ga lažem da friziram neke žene iz banke i to je pilo vodu, predugo za bilo koga, a kamoli za njega bivšeg šefa prateće.

Čim sam rekla da para više nema odmah zetu pare da me smesti u ludnicu. Pitam se zašto i kako nisam imala snage da tresnem rukom i kažem da je dosta. Svaku vezu su mi u životu upropastili jer ja uz nekog muškarca znači da njima priliv novca ode na 0. Stigli smo do bolnice zet je stajao kao mumija odvaljen od droge a ja sam odgovarala na pitanja medjutim kao da im to nije bilo dosta pitali su i dalje. Ugledam kesu pored sebe na krevetu i ukapiram da je opet plan da legnem na par meseci. E pa nećete ga moći ove noći.

Ustanem i kažem da neću da se lečim tražiše da to potpišem i potpisah i lagano po pljusku slobodna vratim se kući naravno u pratnji ovog “ zeta“

Iznenadjenje mog oca nije se moglo sakriti pa,se klasicno opalio rukom po čelu, nezadovoljan ishodom.

Ćerka ga je moja manipulisala kao pokojna keva, pristajao je da hrani njih i bebu i mog sina ali mene ne? Kao da godinama unazad nisam hranila koga san stigla i znano i neznano. Boli to. Otac mi je. Osecala sam se poprilicno lose zbog svih lekova koje sam gutala ko plovka i nisam baš bila da kažem stabilna. Svoj posao nisam mogla da radim pa sam nasla jednog dasu sa kojim sam bila u vezi i razgovori sa njim su mi pomogli puno.

Vec je bila rodjena moja mezimica koja je imala godinu dana za kojih se ni jednom nismo rastale na,duže. Zet je otišao u zatvor, a ćerka i ćale su bili tabor protiv mene Tačnije oni koji me po svaku cenu guraju u neke nelegalne poslove jer je sve skupo i ne moze da se živi. Tata je sedeo na fotelji i ispirao mi mozak kako sam neradnik ( a,radila sam od 16 do 40) kao frizerka i to po ceo dan. Da sam samo trošak i da,ne zna šta će sa mnom. Jedino koga sam imala uz sebe bili su moj sin i moja unuka. Šta su oni pretrpeli koje lomove ne želim ni da mislim, iako znam pričali smo skoro sin i ja.

Nedugo nakon tog razgovora u kome sam ja suvišna i smetam došla su kola hitne da me vode. Bila sam neverovatno mirna i čak sam počela da se smejem. Sedosmo i krenusmo put grada do klinike. Ne znajući da doktorka sedi sa mnom u delu za pacijente razvile smo priču šta mi je i kako se osećam i otvorila sam se I u pet minuta sve prosula ispred nje. Zena je rekla vozaču da zaustavi auto i meni da se vratim kući i pokušam da nadjem zajednički odnos sa tatom jer ja nisam za ludnicu, to su porodični problemi koji se ne rešavaju tako.

Uletim presrećna kod tate i kažem mu šta je doktorka rekla, nadajući se da će se i on obradovati. Konačno je neko popričao sa mnom i zaključio da nisam luda. Koju je to količinu besa izazvalo u mom ocu ne mogu da opisem. Reći ću da je bio modar u licu nervozno preda mnom okretao 194 i besno kroz stisnuta usta siktao kako me je neka luda kao ja pustila iz kola i da neko odmah dodje da me vozi jer on će da poludi sa mnom.

Stigla su druga kola, nisam imala želju da kažem bilo šta. Suze su mi se kotrljale niz obraze be,zato što idem tamo već što mi dušu kidaju razdvajajuci me na dva tri meseca od dece. Sina i unuke

Opet ista priča ja nemam cigare i ćerka ne donosi. Ogrebem se za neku i odem u krevet .Taman me san uhvatio i osetim užasan bol u jagodicnoj kosti otvorim oči i neki bolesnik opiceni mi nabija prst koliko može jako, toliko jako da me probudio. Skočim iz kreveta jer ne znam koliko je lud odem do med braće da im kažem i oni me smire da,neće više. Sedoh u trpezariju jer mi se u mračnu sobu nije išlo i zapalim jednu i odlutam u mislima do moje dece. Dugo sam sedela tako dok se nije skoro razdanilo i niko me nije terao u krevet jer nisam pravila buku.

Pošto je tek bio ponedeljak popodne do cetvrtka sam trevala ostati tu jer četvrtkom voze za,padinjak. Nije više bilo mesta na intenzivnoj pa sam bila premestena na neko odeljenje gde me je zaprepastilo to što su sve devojke godina moje ćerke. A priče životne nalik jedna na drugu i shvatim tad da u ludnicama leze samo oni koji drugima smetaju ili mali procenat obolelih baš.

Tu nisam imala,problem za cigare, ali me brinulo zašto se ćerka ne pojavljuje već treći dan.

U posetu mi je došla rodjena sestra sa kojom nisam imala kontakte ona se udajom odrodila od nas. Izvadila je neku lepu roze pidzamu i bademantil i brže bolje sam se presvukla i osećala mnogo bolje. Čak se sestra iznenadila kako to da moja ćerka nije bila jer je rekla mom ocu da mi je donela stvari i cigare.

Nismo puno pričale nisam imala,šta da joj kažem pa mi se i ne poznajemo i sve i da me razume ne može me ona izvaditi već ćerka jer se vodi da me je ona dovela.

To veče sam jednoj dragoj devojci koja je bila u podlivima po licu i telu od batina njene majke cesljala kosu dugo sve dok me grčevi u prstima nisu sprečili da nastavim, ali druga devojka je prisla i pocela gde sam ja stala. Devojka je sinula kao Sunce i progovorila o svom talentu da zna da crta i svima nam je za uspomenu dala po portret. Druga nam je poredjala strunjace u tom delu za pušenje pa smo učile da igramo salsu .Najgore je bilo u vreme poseta svi je imaju samo ja ne.

Mahale su mi preko resetaka i pevale i plakale što me voze za padinjak ali mi se tu ništa nismo pitale.

Opet odeljenje D tuširanje u hodniku, zidovi se ruše više nego pre plafoni popucali celom dužinom…Nekako su rešili da me pošalju na sprat i B odeljenje jer su tamo kao mladji i bolji su uslovi.

Opet se popeh na sprat samo ovaj put u zonu sumraka gde je svaka druga zivcano cesala kosu, da preciziram dosla sam u leglo vaski.

Taj put sam smrsala 20kg za dva meseca jer nisam mogla da jedem kraj onih sto zderu osam kriški hleba uz rucak. Kada se jedna žena udavila od parčeta kobasice sestra je trazila da joj ja izvučem jezik. Osamarila sam je i bila vezana 24h za kaznu.

Trazile su sestre od mene da im babe koje se unerede ja okupam i obučem sto nisam odbijala jer mi je bilo žao jadnih žena i da se ove koze na njima istresaju. Ćerka je počela da dolazi u posetu i mesec dana sam molila da mi donese koregu da mogu makar protezu da stavim i uvek sam cula isto da deda nema para. Jednom prilikom sam coveku koji je dosao u posetu uzela mobilni da pozovem oca i plačući sam ga molila da me izvede napolje i čula sam reći pokojne keve “ Ćuti pile dobro je tebi i tu“

Slusajuci Zoranu koja ce morati u neki dom jer je majka nece kuci skamenila sam se. Rekoh sebi ostade ti i bez dece i bez stana. Idu na to da ti oduzmu sve. Napad panike se pojavio.

Nakon dva meseca „lečenja “ puštena sam kući i opet sve od pocetka adaptacija i sve ostalo.

Sreća je bila da me taj moj nije ostavio ni u takvom stanju i dolazio je što je češće mogao i pomagao mi koliko je mogao na sve načine. Značilo mi je to što sam nekome bitna i što zna o čemu se radi i tu je ne Bezi.

Polako sam se vraćala u normalu i otudjivala se od oca i ćerke. Prigrlila sina i unuku i posvetila se njima.

Došla je žena iz soc rada da vidi situaciju i pitala me što ne predam za soc pomoć. Rekoh da sam cula da nemam pravo jer sam vlasnik stana i ona se nasmesi i kaže mi šta da donesem od papira.

Onda sam primila jednog klinca na stan zbog nekog dinara više ali…

Ćerka prepozna njenog nekog počne da lupa da smo u vezi pozove policiju i prijavi nas da se drogiramo u prisustvu dece. Meni kola hitne a njemu da izadje napolje.

Nastavice se…

Stanica padinska skela…prvi put

Majka je umrla nakon cetiri godine od kad me je prvi put smestila i obelezila. Kako? Pa jednom kad si pacijent Lazin, dovoljno je da neko tvoj okrene sad vec 194 i da prijavi da ima problem i onda samo cekaj kola da dodju, i da te voze direktno tamo, ne pitajuci tebe sta se zapravo desilo. oni su dosli po prijavi, uzmi sta ti treba i kreni…….

Sin mi je tad bio drugi razred osnovne skole, i bas je bio na nastavi kad je moj otac poceo nesto da mi prigovara oko radnog vremena i toga znam li ja koliko je tesko cuvati decu, rekoh da ne znam jer radim po 12 sati dnevno ne bi li donela para koliko mi je izracunao da moja deca kostaju na dan. Rec po rec i pocesmo se da se svadjamo, naravno , imam kratak fitilj samo u situacijama kada znam da sam u pravu i kad me druga strana pravi ludom kako to nije tacno. Tad izgorim. I kad je sve dostiglo temperaturu kuvanja, kad sam se tresla od besa, udjose doktorka i med braca i samo upitase “ Jel to ona?“ Dadose mi bensedin preko helanki i povedose u kola hitne.

Prvo Laza, intenzivna nega. Cerka je tad imala sedamnaest godina, i njoj je otac dao isntrukcije da pozove hitnu dok smo nas dvoje vodili rat recima on, a ja argumentima, al ko da je to sad bitno….. Na intenzivnoj se pozdravim sa cerkom i zamolim je da mi donese cigarete jer nemam ni jednu, nisam ponela, a i deda je pusio moje, rece da ce doneti i nema je. Sa njom vec nisam imala onako blizak odnos, i videla sam da je ljuta sto sam opet u ludnici. Nisam imala kad da joj objasnim sta se desilo, i placuci sam rekla da cuva brata.

Jedan od medicinske brace me je video kako sedim u trpezariji i placem, prisao i pitao sto ne spavam jos, a dali su mi ponovo injekciju bensedina, rekla sam da ne mogu da spavam jer mi se pusi ali da nemam cigare i sramota me je da bilo kome trazim, jer niko nema previse, pa ni taman za sebe. Otisao je ne rekavsi nista. Nije proslo ni par minuta stajao je ispred mene i drzao dve paklice winstona i pitao jel moze to da prodje? Nasmejala sam se i skocila izljubila ga kao svog i zahvaljivala sve dok se nije izgubio u svojoj sobi, a onda se ponovo pojavio sa soljicom kafe, i upaljacem da mi se nadje. Jedini covek koji je bio covek tamo bese bas on, ali ne secam mu se imena, mada bih mu lice prepoznala, i dace Bog ako jos uvek radi da ga pronadjem i castim jer sam dobila penziju, zahvaljujuci lezanju u ludnici ….

Prosla je sreda, u cetvrtak i pre sedam stigao je neki gori od Firera da cita imena i prezimena nas koji se pakujemo u crne kese da nas voze za padninjak. Nisam znala sta ima tamo, niti kako izgleda, jedino sto sam znala je daleko od sveta, a tek od mog kraja uzas jedan.

U nekih recimo 11 sati, u razdrndanom kombiju nas desetak je bilo da se rasporedi po blokovima. Meni je pripao neki blok „D“ Zatvorenog tipa.

Ulaz u blok D je bio tamno braon masnom farbom obojen, ali se ljustio gde god je moglo da se ljusti, srecom mali hodnik i brzo se prodje, debella sestra koja nas je predavala na odeljenje je otisla i culo se ono poznato zveketanje kljuceva i par sestara je izaslo da vidi sta se dogadja. Nas tri smo bile za prijem, na ove dve se videlo da su bolesne, ali ja sam se osecala kao zatocenik na pravdi Boga.

Jedna od tri sestre, najgrlatija naravno, naredi nam na sred hodnika da se skinemo , sve sa sebe da skinemo i da idemo na kupanje, naravno sestra te kupa. Kakvo ponizenje….. Prolaze bolesnice hodnikom i zagledaju te, od glave do pete. Necu rec, ne smes da izgovoris, ako mislis da prodjes bez vezivanja. Strah i jeza mi prodjose kroz telo, Lica iskrivljena od lekova setase kroz hodnik, milion njih cinilo mi se, kao da sam u Zombilendu, i ono vec poznato “ Imas li cigaru, vraticu ti cim moji dodju u posetu“

Tada sam imala jednog momka do kog mi je bilo bas, bas stalo, i htela sam da umrem od muke sto sam tu gde sam, i kako da mu objasnim da su moji idioti koji kad ne znaju da rese problem koji imamo, samo pozovu hitnu. Nisam bila agresivna, nisam nikome naudila, jesam pokusala jednom sebi, ali nije mi se dalo…..I to je to…..

Sestra me tusirala hladnom vodom, dva puta sam ponovila da mi je zima, nista nije rekla osim da ne zna sta ce sa mojom dugom plavom kosom, i da nisam kod frizera jer oni nemaju balsam. Rekla je samo da bi me bolnicki brica trebao osisati da ne bi dobila vaske i ako ih dobijem da ih lakse trebe sestre, rekoh samo da to ne dolazi u obzir.

Dodelise mi neku lekarku, sa kojom nisam uspela da nadjem zajednicki jezik, ali jedina koja mi je posvetila bar malo svog vremena za razliku od onih kasnije, jer u padinjaku nemas sa kim da pricas. Cistacice te psuju sto ides u wc kad su ga tek obrisale i ne daju ti, onda trpis i cekas da se osusi i taman da podjes, najavljena vizita i nemas kad, sad cekaj da prodju oni koje boli uvo kako si i sta osecas, ali vazno da prodju. Za to vreme su se desavale najvece kradje, krale su se i gace cak.

Pacijentkinja razlicitih uzrasta. Secam se jedne baka Nade, koja je imala oko sedamdest godina, mozda koju manje i mladog prijatelja koji je ziveo sa njom, nije imala nikog osim njega, a on nikog boljeg od nje da joj uzme stan i nadje neku cicu za sebe. Bilo je jasno kao dan, samo Nada nije verovala u to, i naravno jednog dana je dosao i rekao da nece da je vodi kuci, i da joj nadju neki smestaj. Tako se zavrsila njena ljubav, a moja???

Bogdan je dolazio svaki dan prvih sedam dana, a ja sam bila besna na sve, narocito na cerku i tadasnjeg njenog decka koji je posleo postao otac mojih unucica, kao da nisu mogli jedan dan da ga puste sam da dodje. Narokana onim bensedinima tri puta na dan, nisam mogla bas da kordiniram svojim pokretima, i ona moja zenstvenost i osmeh koji su ga oborili sa nogu su iscezli sad je pred njim sasvim druga ni malo prijatna ni za oko, ni za uho. Zamolila sam ga da prosetamo i poceo je da prica kako mu je neka bivsa rekla da se postavi kao da imam upalu pluca i da cu kad izadjem biti zdrava, to mi je ispricao i kao bila sam srecna sto mu je bivsa rekla da me ne ostavi i bude uz mene.

Doktorku sam preklinjala da me pusti, samo sinu da proslavim rodjendan i da cu se vratiti ako treba, ali samo tog 9og aprila da budem slobodna, obecala sam sinu…..Pristala je i rekla da ni ne vidi neki valjan razlog za moj ostanak, osim sto sam pomalo brza, ali sam joj objasnila da sam brza od rodjenja i da ako je to bolest imam je od kad znam za sebe. Pustena sam uz terapiju od tri puta na dan po 10mg bensedina. Naravno, nisam zelela da ga pijem, jer sam se osecala drogirano i nemocno da bilo sta uradim osim da spavam, Jurili smo neki salon koji radi nedeljom da ukovrdzam kosu jer je moj sin zeleo da mama na rodjendan njegov ima lokne, cerka je bila stalno uz mene, i nekako smo se pribilizile jedna drugoj ponovo.

Prosao je rodjendan i onda je moj otac rekao da moram da se vratim jer sad kapiram, ja bez prihoda sam bila visak u kuci, em ne pravim pare i jos hocu da jedem, ajde decu ce da hrani ali mene nece, nesto smo pokusali da se nagodimo cale i ja, ali on nije odustajao, i opet ista scena ….svadja, doktorka, hitna, Laza, padinjak. Ovaj put kod neke druge doktorke koja nije znala ni kako se ona zove , a jos nas pacijente nije ni znala koji su njeni. Bez ikakvog razgovora sa mnom, na osnovu onog sto je otac rekao, i prvi u drugi put, a majka prvi, taj treci put mi dadose ozbiljnu terapiju.

Nije bilo reci da neces lekove, svakih sedam sati, izlazila bi po jedna sestra sa kutijom sa lekovima, a druga je imala zadatak da nam zeva u usta jesmo li progutali terapiju. Tako sam ja pila lekove za neku psihozu, i za koliko se secam neka haluciniranja ( samo jednom sam halucinirala kad sam se naduvala ) u normalnom stanju nikad, i jos neki leki da ne bih vise cula glasove koje nikad cula nisam…..Ali sto se mora nije tesko,

Svkakodnevno sam mogla da osetim kad sa druge strane vrata stoji moja cerka, odusevila bih se svaki put kad bih je ugledala, ali kad bi je pitala za cigare, ona bi mi uplakanim ocima rekla da je deda porucio da nema para….Bogdan me je uveliko ostavio, a tad nisam znala da je moj otac od njega pozajmio da ne znam neke pare da izmiri dugove, sad kad znam muka mi je…..

Cerka me je pitala kako sam, ali sam joj u ocima videla tugu nevidjenu do tad, nije mi nista pricala iako sam je pitala, sledeci dan je dosla sa kutijom cigara ustedela je pa mi je kupila, taj njen me kao pozdravlja sa stepenista i smeje mi se, a ja ne znam tog trenutka da mi je prodao dva lap topa, i dva tv-a da bi imao sebi za drogu, ne znam da mi je izudarao cerku dok su bili sami, ne znam nista….Jadno moje dete nije imalo kome da se pozali, jos na svu tu muku i o bratu da brine. Srecom ne dugo, jer je moj sin zeleo na selo kod moje sestre, narocito kad je cuo da izlazim uskoro, nije zeleo da se vrati kuci, bio je ljut i ogorcen i resen da do kraja raspusta provede vreme na selu, i da cak koliko mi je sestra rekla nece ni sladoled da jede, kaze stedi za neki helikopter na daljinski i to mu je jedina zelja.

Pozvala sam Bogdanov broj zvoni ali se ne javlja, ni sama ne znam koliko puta, ali uzalud….

Sa ocem sam pricala samo kad moram, za posao nisam bila jer sam i dalje gutala lekove koje su mi prepisali, i sad iz straha njihovog da mi se ne pogorsa stanje moram pod nadzorom oca da ih pijem, Sin se vratio sa sela, izmasimo se i dogovorismo da se vratimo kod mene u stan, i tamo prekinem sekundarno da gutam lekove, ali sam zbog cerke i sina redovno praznila table lekove i bacala ih prazne u kesu da se vidi da mama pije terapiju. Naravno pod lekovima nisam zombirana i ubrzo se vratim u normalu, ali je to mom ocu smetalo, jer je i sam je to govorio voleo malu decu koja nemaju svoje misljenje, a ja vise nisam bila ni mala, a svoje misljenje sam imala. Ali su uspeli da mi ga poljuljaju iz straha da ako se nesto suprotstavim odoh ja za padinjak pa sam se povlacila u sebe i sve manje komunicirala sa drugima iz svoje blizine i jedino kome sam bezrezervno verovala bio je moj sin. O svemu smo pricali nas dvoje, spavali smo na jednom krevetu do njegove trinaeste jer nikad nisam mogla da skupim toliko da mi ostane, da imam njemu za krevet, a opet voleo je i on a i ja, da ga uvece zasuskam u njegovo cebe, pa da ga privucem sebi i skroz obmotam rukom, da ga tako grlim citavu noc, bili smo zeljni jedno drugog i kao da na taj nacin smo hteli da pokazemo jedno drugom da nisu uspeli da pokidaju tu nit koja nas drzi toliko blisko i jako, kao da je celicna.

Ono sto nismo imali su lap topovi koje je ovaj konj prodao, ni tv, ali smo imali jedno drugo i to nam je bilo dovoljno….

Dosta za veceras…..nastavice se……

Prvo ležanje je u centru grada…

Prvo lezanje u Lazi na onom mesanom i najlaksem odeljenju sam jedva pregurala, jer moja majka je bila ubedjena da je meni tamo mesto, samo iz razloga sto je na osnovu mojih isecenih saka, dlanova od skupljanja razbijenog izloga dosla do zakljucka da sam htela da se ubijem. Dzaba svakodnevno objasnjavanje, i moje zapomaganje u svojih 33 da me vadi odatle, crkoh za sinom koji je kuci bez mene, a tek mu je dve godine, i cerka tinejdzerka, koja zna da joj je majka u ludnici i koja nikako da dodje u posetu, jer joj ne daju moji, ko zna kakvom pricom je drze podalje od mene.

Na odeljenju vec sve sestre vec znaju da je „greska“ moj boravak na istom, ali tu niko nista ne moze da ucini po pitanju mog otpusta, osim one koja me je dovela, a to je moja majka, koja nije htela vise ni da me slusa kad krenem da pricam o potpisu koji me vadi odatle. Nije mi bio problem sto sam zatvorena, znam da sam ok i da nemam problem bilo kakve vrste, jedino sto mi dize zivac je kevin izraz lica kad se pojavi u poseti i sedne preko puta mene, ocekujuci kao da je u kaficu da joj Mira skuva kafu, a cim Mira okrene ledja keva odvali neki neumesan komentar. Tih dana sam pocela da prezirem majku, da, rodjenu majku. Nije mi bilo jasno cemu sva ta farsa, ok zatvorila si me gde si htela i sta me koji djavo sad obilazis, kao stalo ti je da znas kako mi je. Neeee, uzivala je u mom ocaju i padanju mog raspolozenja, sladila se time, samo ne znam ni dan danas zasto. Oduvek je govorila da se puno brinula, za to znam da je laz. Nikad nije brinula ni o sestri ni o meni, mene je jedva docekala da se resi i uvali me tati, ali na tome joj hvala. Na odeljenju smo bili pod kljucem, osecaj uzasan. Jos mi u usima zvoni od otkljucavanja i zakljucavanja i onih milion kljuceva na jednom privesku. Jezim se samo kad se setim.

Jednom me je obradovao taj zvuk, samo jednom kad sam na vratima ugledala mog oca kako za ruku drzi mog sina koji jos nije znao da prica, ali je umeo da se raduje i to da pokaze, bas kao i taj put kad je potrcao ka meni i izgovarao ono jedino sto je znao „mamaaa“

Srce je htelo da mi eksplodira od naleta emocija….doslo mi je da zubima pokidam resetke…samo da budem ponovo kraj svoje dece….Dok sam mazila sina i plakala, tata je pricao nesto sa sestrama, a kako je bio poznati sarmer uspeo je da ih nagovori, da me puste napolje da me odvede negde da popijemo kafu i da izmazim sina u prirodnim uslovima, naravno sestre su me pustile.

Seli smo u prvi kafic na koji smo naisli i pocela sam ocu sve da pricam, znao je da ne lazem, ali je samo slegnuo ramenima, OPET ga je ona izmanipulisala, odlepila sam. Nije mi otac ni malo glup covek bio, ali na mamine lazi je padao kao na koru od banane. Valjda je i dalje voleo iako su se rezveli pre mnogo godina, bio je slab na tu zenu. Uzas…..

Samo je klimao glavom kao da mi govori „Znam zabac sve znam, ali znas da ti je majka nemoguca zena, i da kad nesto zamisli to ide do kraja, sta ja tu mogu?“ A toliko toga je mogao…Mogao je da joj nasloni pistolj na celo i natera je da potpise, mogao je ali nije. Nikad nasilan nije bio osim kad je bio isprovociran od strane keve.

Ostalo mi je da lezim jos desetak dana, do celih mesec i po koliko se drze pacijenti. Moj tadasnji lekar mi je govorio, da moja majka verovatno ima „manicnu depresiju gonjenja“ to je bar zakljucio kroz razgovore sa njom, kada se ona uporno trudila da izvuce od doktora o cemu nas dvoje pricamo, naravno nije bilo teorije.

Rasplozenje mi se popravilo jos par dana i ako sve bude u redu idem kuci, sve u redu je znacilo da ne napravim neku glupost, da mi pucaju penale.

Jedno vece, a zima je bila, mozda ne i vece ali je bio mrak, pozvala me sestra u njihovu sobu jer sam imala telefonski poziv, zvala me mama, koja je par sati pre toga otisla iz posete. Uzela sam slusalicu iscekujuci da saznam sto me zove, i cega se to setila i cuh sa druge strane „uspanicen glas“ svoje majke koja je verglala “ Tvoja cerka ima na vratu rez od noza, neko joj je prislonio noz uz grlo da bi joj uzeo mobilni, pa sam ja morala da jurim i vidim ko je i gde je kad ti kao majka ne vodis racuna i sedis tu nedeljama, a sve je palo na mene, sve tvoje obaveze. Sta da kazem sad tvojoj cerketini zasto joj majka nije tu koju doziva…..“ bla bla bla….usta su mi bila suva kao barut, osetila sam da mi pucaju u trenutku dok sam je slusala, pocelo je da mi se vrti u glavi i samo sam besno prosiktala da je stvarno ona slucaj za posmatranje i da ja nemam nacina zbog njenog hira da budem kraj dece, i da ce je to debelo kostati kad izadjem…rekla sam i srusila se na krvet pored stola sa telefonom u ruci, sestra pritrca uze slusalicu i svasta je rekla mami da ocekuje slobodno da ce joj biti zabranjene posete zbog toga sto su svi svesni sta mi radi.

Prisla mi je sestra sa ogromnom igletinom, da me zapuca bensedinom, odbila sam je rukom i rekla sve je ok, samo mi dajte vode, navikla sam ja na ovakve scene od nje, samo da mi ovo uradi sad kad ne mogu napolje pa uhhhhh ubila bih je da mogu. Sestre su znale i med braca o cemu se radi, pa su obavestili i doktora o maminom postupku za telefonski poziv. Doktor je zabranio posetu, a ja sam strahovala kad li ce sad kad se naljuti da dodje da me vodi kuci, mojoj deci…. nista teze od tih par dana. Da je bar vidim da cujem kako su deca, nista….Jedino mi je Sale pandur vracao osmeh na lice, da mi nije bilo njega stvarno bih odlepila, a mozda i jesam ali ne priznajem, mada osim nervoze i nestrpljenja nisam imala drugih tegoba…..

Konacno dan za otpust. Dosla je gospodja po mene, sa sve tatom kao soferom, nikog vise nije bilo, decu je cuvala komsinica.

Povratak kuci je bio za mene izazov decenije. Kako pogledati cerku i sta joj prvo reci? Na sta je ona spremna, sta li je sve cula dok nisam bila tu? Uzas od panike se uvlacio u mene od susreta sa cerkom, znam koliko je vezana za mene i ja za nju…..Uh, evo sad ako bih ista napisala slagala bih jer se tog susreta i ne secam, sigurno sam ga zakopala negde duboko u sebe, jer obicno to radim kad je nesto uzasno tesko, mucno i bolno…….

Komsiluk moj seljacki je bio na ulici skoro pa svi, spremili su mi dobrodoslicu, naravno kad je alapaca od keve svima ispricala svoju dramu sa cerkom koja je htela da se „ubije“

Usla sam u stan, i mislim da mesec dana iz istog nisam izasla. i u to vreme sam izbegavala ljude, pa cak i svoje dve kume, nisam znala sta da pricam…osecala sam se kao neko nizeg ranga nedosotojan drustva coveka, koji nije lezao tamo gde i ja…imala sam osecaj ne pripadnosti ljudima napolju, samo brzo je proslo srecom, jer me je internet vadio iz svega…

Nisam krila gde sam bila nikome, bilo mi je ok da to kazem, jer znam da nisam lezala sa razlogom i nailazila sam na razumevanja i raznorazne price za nepoverovati sta se sve desava i drugima, samo ja to nisam znala…..

nastavice se….

pisacu o njoj, samo joj ime spomenuti necu…

Moja najveca i prva sreca u zivotu dogodila se u zimu `91 pred prehladno jutro, onog trenutka kada sam na svet donela svoju radost, svoju srecu najvecu, svoju cerku cupavicu sa crnom kosom i krupnim kosim ocima, po kraju se cesto kasnije zvali „Japanka“

Ne, necu daviti sa trudnocom i porodjajnim bolovima, jer su mnogo jaci bolovi dosli godinama kasnije, kad je kosooka postala majka, i to dva zlatna andjela i njena prica zivotna me boli vise nego moja…kida me…..

Bila je buckasta kao mala, i to je bilo slatko dok je bila malecka, medjutim godine i kilogrami su se lepili, a sa njima i njeni kompleksi. Naravno bila je prelepa, samo nesvesna svoje nesvakidasnje lepote, toliko se razlikovala od svih drugih, samo deca znaju biti surova pa su i njoj uspeli da nabiju kompelkse. Uzasno je kad kao majka ne mozete tu nista da ucinite, ali dala sam sve od sebe,

Bio je problem i naci odecu za nju u tinejdz dobu, narocito sto su tada in bili kinezi sa nenormalno malim brojevima, ali smo se nekako uklapale. Nije zelela da ide sa mnom nikad u kupovinu, ali se uvek obradovala kad je nesto lepo dobila, da bude i ona fensi ….

Jednom prilikom upoznam nekog lika koji je radio kao magacioner nekog magacina, necu reci kog naravno i pozajmila sam mu nesto malo para, koje on nije mogao mesecima da vrati, ali se setio da mi ponudi da mi za cerku donese garderobu, koju ja nisam mogla da zamislim da kupim, i da na taj nacin prebijemo dug. Cerki nisam nista nagovestila kako ne bi bilo uzalud radovanje, i sacekala drugara da dodje. Pojavio se sa tri dzaka crnih onih velikih, prepunih koznih jakni, i trenerki, majcica i svega je jos tu bilo. Odusevila sam se koliko je to sve bilo kvalitetno i pitala koliko ja treba da doplatim za sve to, jer zelim sve naravno da uzmem svojoj prvoj radosti,i rekao je da nista ne treba jer sam ga dugo bas cekala za lovu.

Cim je svanulo, jer od srece nisam mogla zaspati, popela sam se u stan gde je cerka spavala i pokazala joj sta sve ima za nju, istresla sam sve na veliki krevet i gledala njenu srecu. Naravno da sam i ja bila presrecna, sto ce i ona moci da menja sad svasta od garderobe i nece odudarati od druge dece.

Kad je pocela da pusi odmah mi je prijavila, i ja znajuci za onu navlakusu bas je slatko kad se krijes, odem i kupim joj cigarete i to winston crveni i isti upaljac. Rekla sam joj da ne otvara nikome, ni mojim roditeljima, i zahvalila joj se sto mi je rekla istinu i podstakla je da mi uvek prica samo istinu, i da nikada necemo imati problem.Otisla sam na posao i pola sata nakon dolaska, jos ni kafu ispila nisam, pojavila se ona sa sve cigfaretama i upaljacem, bacila ih na stocic i rekla da ne pusi vise i da joj ne kupujem cigarete jer nemaju isti ukus kao dok mi nije rekla, odnosno dok je krila da pusi. Bila sam presrecna zbog toga.

Ono sto me je ubilo je ta njena prva ljubav, tacnije prica na koju je nasela. Lik koji je osam, devet godina stariji od nje, izbeglica sa Kosova je nasao preko fejsa i poceli su da se dopisuju da bi to brzinom svetla preraslo u pricu telefonom do ujutru, a ona srecna presrecna, konacno je neko voli. Nasednem i ja na tu pricu, tad sam jos verovala da postoje ljubavi, i srecna zbog njene srece pocnem i ja da cvetam ali ne zadugo.

Imala je samo osamnaest godina, a ta njema ljubav vec dvadeset i sedam. On je znao sta radi, a sad znam i ja. Zeleo je da prevesla u veci grad jer je kriminal bio njemu kao porucen za njegova interesovanja, ali ne kriminal pravi vec jajarenje cisto.

Ne znam kojim redosledom vise se ne secam, poceli su da zive zajedno, ne znam gde prvo ali uglavnom su se kod mene nastanili za zauvek saznala sam da je trudna, i pokusavala da joj objasnim da je prerano, ali ona sa mojim genom ni da cuje nista drugo osim da rodi i rodi. Papak od njenog izabranika je kao picka oborio pogled prema podu, dok sam ja drzala Oce nas bas njemu isavsi na svest i savest, ali je kao konj glavom klimao, a pitaj Boga o cemu je mislio.

I tako moja prva radost, postade necija odskocna daska, nekome ko je nesebicno voleo ali nije bio voljen jer je on nju samo koristio, za smestaj i klopu, a ostalo se snalazio sam po ceo dan bazajuci po ulicima i ko zna sta je sve radio….

Ono sto nikad zaboraviti necu je scena iz hodnika u kome smo cerka i ja zagledale njegove patike u kojima je dosao, i pitala sam se kako su ti roditelji to mogli da dopuste, da im sin sa jednom patikom puknutom na pola dodje u tazbinu, ali nisam dugo mislila, vec smo otisle da mu kupimo nove patike, pa i nov telefon i onako propisno ga obukle za kratko vreme, dusa me bolela da nema on, a moja deca da imaju.

Medjutim, intuicija ume i i da prevari….

On je bio njena ljubav i ona njegova, samo sam ja sve to finansirala, od kreveca preko svega sto ide za bebe, njegovih se to nije ticalo, ali kad je malo bebac poodrastao poceli su da se otimaju o njega, Kosovari jbg pa musko dete….ko zna zna, ko ne zna da ne objasnjavam. Kad je bebac punio tri godine slavilo se kod njih tamo, odakle ga je policija sa decijeg rodjendana pokupila i do dan danas dok ovo pisem nisu ga pustili na slobodu, zbog raznih dela, a najvise jer je povratnik dobio je sest celih godina.

Dete raste, pati i pita, trazi objasnjena svi ga lazu da je tata u vojsci, toliko nevodeci racuna o detetu koje je sam svoje zakljucke meni naglas izgovarao „Baba, a da je tata i vojsci bar bi mi jednu sliku sa puskom poslao, kako deda ima….“ i tako nekoliko dana za redom, dok ga nisam stavila ispred sebe i sve mu ispricala da zna, velik dovoljno da moze da zaboli ali i da se prihvati to kako jeste i na kraju ozdravi, bila sam besna jer zbog njihovih lazi i dete je pocelo da laze, kako sebe i nas ostale redom….

Nego, pre tog zatvora, njega cerka ostavi i na kirvanjski nacin se dovuku njegovi da obidju unuka, a on brze bolje pa cim su izveli malog u setnju, on skoci na cerku moju i spici jos jednu bebu.Moj otac pokojni je toliko bio besan da je samo priznavao abortus, ja se svadjam sa ocem jer znam koliko su mene puta naterali na taj greh i ne dam da abortira i kazem da cu ja do pomognem koliko god da mogu, ali da ce roditi, uz objasnjenje da bolje da od jednog idiota ima dvoje dece, nego od dva razlicita, kao sto ja imam….

Cerka je bila zbunjena, ali vodjena mojim stavom i odlascima zajedno kod lekara, jer se trudnoca na pola prekinula odvodjenjem tate na izdrzavanje kazne, tad sam uskocila ja da se ne bi moja radost osetila napustenom. Isle smo kod najboljeg doktora, i rodila se nasa zajednicka mezimica plavokosa, zlatokosa devojcica, lepa kao andjeo i dobila je isto ime.

Zauzela mi je vise od pola srca, izbacila je nepotrebne odande, i fino se ona smestila. Pomagala sam cerki koliko sam mogla, ali priznajem vise oko nje, nego oko cerkinog sina prvenca.

Zbog……

Prvog unuka sam docekala ja da prva okupam, nocima smo spavali sedeci u fotelji, dok cerka i zet spavaju, ja sam ga nunala i pevala i tako smo jutra docekivali, bilo mi je vazno da se mezimce moje naspava, a ja cu se vec nekako snaci. Jednog dana nakon mesec i po ili dva, odlucili su da odu kod njegovih da probaju tamo da zive. Sokirana saznanjem, ali jos uvek sa slikom pred ocima, kako cerka izvodi bebu iz sobe i odlazi od nas, dok moj sin sedi na fotelji zacenjen sirom otvorenih usta kao da vristi, ali bez glasa. Tog trenutka je deo mene otisao, oteli su mi ga…Sinu sam objasnila da to tako mora, i da se ne brine, doci ce oni ponovo, i tako i bi…

Medjutim, oko njega su se trkali moj pokojni otac i roditelji od oca, a ja sam digle ruke jer ne zelim da se vezujem za nekoga koga necu nikad imati, daleko od toga da necu voleti, ali drzacu se po distanci, mozda sam ti najvise pogresila ali nisam imala snage za sve…

Mezimica nije dobila isto dobto kao svoj stariji brat ali je bila udavljena ljubavlju, od mene i mog sina, spavala je izmedju nas, i primetila sam da se sin sve vise vezuje za nju, i ona je nekako najvise nasa, a ona druga porodica koja se otima za njenog brata, nju cak ni ne spominju kao da ne postoji. Briga mene za to, lazem….boli, ali uprkos tome verovatno i uz malo inata oni su napravili takvo sranje da nemam opravdanja. Sto su vise uzimali unuka kod sebe, mnozila se i jacala moja ljubav prema malenoj. Vezale smo se kao creva. Bolovala sam njen odlazak kod druge babe i dede, i to sa razlogom i ona je bolovala tamo. Dogovorile smo se da se vise necemo rastajati.

Sad je vreme da ovaj treba da izadje , za recimo tridesetak dana. Unuk kida dusu svojoj majci jer zeli da ide da zivi sa tatom, kojeg zna samo iz price babe i dede, ali istinu ce videti kad predje tamo i bude svedok da nije uvek sve onako kako se cini na prvi pogled. Porazgovarali smo nas dvoje o tome kao ortaci, predocila sam mu neke stvari, kao i onu najvazniju koju ne sme da zaboravi a to je, ako shvati da nije to to sto je on mislio da jeste, IMA PRAVO DA SE VRATI KOD MAJKE I SESTRE I MLADJEG BRATA.

Pitate se otkud sad mladji brat….E moji vi…..

To je prica za sebe…. Dok je cerka cekala i pisala pisma ocu od dece, pojavio se slatkorecivi on i poceo da je truje svojim pricama. Toliko je moja prva sreca bila zeljna ljubavi muskarca, zastitnika da nije citala izmedju redova nista, iako sam joj pricala nije zelela da cuje. Ostala je trudna sa tim …uhhhh…. koji je rekao da njenu decu ne moze da prihvati, ali je akcenat bio na reci NECE i ona je uprkos tome rodila sina, mislici da ce dete da promeni sve. Nista se tu promenilo nije osim moje prve radosti.

Napravila se na onakvu kakvu je on zeleo, onda kad je dobio sta je trazio poceo je da je pljuje kako je ista kao ostale, nastavio da vredja i da ponizava, ne birajuci ni mesto ni nacin. Umeo je usred noci da ih izbaci po zimi iz kuce, da komsiluk oblaci u sta ima bebu da se ne bi razbolela dok je rodjeni otac izbacivao iz kuce….Moja radust mu se posle toga vratila, ubedjena da ce biti bolje jer je on obecao i prolazilo je vreme, a ja sam samo cekala kad ce opet da pozove uplakana u panici jer nema za taxi pa razbijena bubna opna, pa joj nogom stao na vrat, pa ne znam ni da li ona zna koliko je samo puta pljunuo u lice, i kad god bi mu kucu celu sredila bila je izbacena kao sto ni pseto ne izbacuju….uzas……

Moja sreca danas zivi sa troje dece, sama, konacno je pronasla svoj mir. Osecala sam dugo grizu savesti sto je na neki nacin teram u podstanare, ali to je bio jedini nacin da ona shvati da od te bolesne veze nema nista, i da je on ne voli. Ona njemu treba kao zrva jer je on klasican primer psihopatskog ponasanja, a ona zrtva, kako se to zove u psihijatriji KOKAINSKA VEZA

Srecom, bar mislim i nadam se da je tome stvarno kraj, jer je bilo uzasno mucno gledati svaki peti dan svoje dete kako place neutesno govoreci nikad vise nikad, i za pet dana ponovo ide tamo gde je rekla nikad nece….i to je bio krug….pakleni krug…….

Sad primecujem kako joj se na licu vidi umor, ali ne od uplakanih ociju, nego od brige oko dece, zadovoljna je jer konacno shvata da nije prepustena sama sebi,ima mene i brata ali svako treba da zivi svoj zivot, i da niko nikog ne davi,

Nasu bolesnu vezu istu kao moja majka i ja sto smo imale, ja sam moralala da presecem i zbog svog psihickog stanja, jer bi me ubilo da se to nastavilo tako. Bolelo je i nju sve to, ali je psihopata od nje napravio ovisnicu ubivsi joj samopouzdanje, a lepa je i dobra kao andjeo. Moja sreca. Znam sta zeli najvise sad od svega na svetu i to cu joj ispuniti samo da se jos dogovorimo, jer je taj drugi zeleo da ima velike grudi i njene prirodne je napoljuvao da je ona to i ucinila, a evo sad tek izadje na videlo da nije srecna i da ih ne zeli, jer iako je majka troje dece, svi koji je upoznaju samo misle na seks, naravno kad je sve to prenaglaseno.

Sreca je da se ona skinula sa te veze, pa platicemo da se vrati njen prvobitni oblik kako na telu, tako i onaj njen smekerski osmeh na telu. Misli ona da ja vise volim njenog brata, ali gresi, on je samo mladji pa vise mu paznje treba, nju racunam majka je pa razumece, i hoce

Koliko je volim shvatice ubrzo, ne moze niko pomeriti iz srca prvu radost i prvo dete, pa ne znam sta da je, uostalom uvek smo mogle o svemu da se dogovorimo, pa cemo nastaviti tamo gde smo stale, sve polako dolazi na svoje mesto…..